Радна недеља – четири дана

Смедерево– Децембарски сценарио из Кошица за само две недеље стигао је и у Смедерево. Запослени у Ју-Ес стилу Србија од 9. јануара радиће четири дана недељно, а за нерадан дан добијаће 60 одстоод плате, како би се смањили трошкови, сазнаје „Политика” у тој компанији. Исте мере уведене су и током 2009. године у првом таласу економске кризе када је већина запослених у смедеревској железари имала скраћену радну недељу.

Да Ју-Ес стил није од челика,иако га производи, показала је најновија криза која је око фабрике у Смедереву стегла обруч до пуцања. Губици се и даље слажу. Једна висока пећ од пролећа тиња без изгледа да ускоро проради пуном паром, а судбина око пет и по хиљада радника све је неизвеснија.

– Ју-Ес стил наставља да се суочава са многобројним изазовима у Србији који подразумевају потпуно ослањање на куповину кокса, мање повољан асортиман производа, успорени опоравак у региону Балкана, као и притисак увозних производа са нижим ценама. Наставићемо пажљиво да пратимо ситуацију на тржишту и прилагођавамо производњу у складу са потребама наших купаца – саопштено је „Политици” из те компаније, као одговор на неколико конкретних питања у вези са пословањем и судбином те компаније у Србији.

Гласине о отпуштању радника или затварању погона посејале су страх у Смедереву које буквално живи од железаре. Директно, од ње зависи око двадесетак хиљада душа, што радника, што чланова њихових породица, а индиректно готово комплетна локална привреда. Пре две године, због кризе у железари,„стао” је читав град, а буџет је само по основу прилива од пореза био „краћи” за око 200 милиона динара.

– Кризни режим рада за нас није ништа ново. Преживећемонекако,ако се на томе заврши. Али,шта ако се црне прогнозе остваре и останемо без посла. То би била катастрофа за моју породицу. Муж ради у приватној фирми која зависи од железаре и сигурно би остао на улици, а деца су на студијама,које би морали да прекину. То би нам био крај –очајна је М. М., радница у администрацији која је прва на удару свих превирања.

– Страхујем за радно место. Немамо друге изворе прихода у породици. Ево сад користим дане одмора да бих продавао новогодишње јелке и накит. То сам радио и прошле године да преживимо. Жена ми помаже”, јада нам се ливац из железаре који за тезгом проводи годишњи одмор.

Колапс Ју-Ес стила ни српску привреду не би оставио без губитака. Напротив, „тихи ход” и текако утиче на производни резултат земље и спољнотрговинску размену,јер ова компанија има пет одстоучешћа у целокупној српској производњи и чак дванаест проценатау извозу. Као велики корисник транспортних услуга, Ју-Ес стил прави чак 30 одсто укупног обрта „Железница Србије”, а само за испоруку земног гаса ова компанија пуни касу „Србијагаса” са око седам милиона долара месечно! Дневна потрошња струје такође је велика, а компанија није само велики потрошач већ и редован платиша.

Откако је у октобру из Питсбурга стигла вест да је врх компаније незадовољан пословањем железаре у Смедереву,јер ради испод својих капацитета, до данас није било конкретних помака. Српска влада најавила је мере помоћи, али исход договора са америчким представницима само се нагађа. Локална власт у Смедереву притекла је у помоћ смањивши таксу за коришћење обале Дунава у пословне сврхе, као и еколошку таксу.

– У ситуацији када је компанија исказала губитак од више десетина милиона долара, није реално очекивати да исплати све дажбине. То је била наша обавеза према грађанима који тамо раде и њиховим породицама –изјавио је градоначелник Смедерева Предраг Умичевић.

Како ће Американци „стегнути каиш” радницима у Србији, ускоро би требало да се зна. Хоће ли највећи српски извозник пребродити губитке упркос компликованој економској ситуацији у Европи или ће нова година бити почетак краја за смедеревску привреду?

– Американци ће на пролеће да продају железару, чим прођу избори, кад вам ја кажем –довикује за нама Ром са суседне новогодишње тезге. Добро информисан или видовит човек. Остаје да се види.