Црвени и бабалао

Неки читају одувек црвену "Гранму", званични орган једине партије владајућих комуниста на Куби. Они тврде да су атеисти. Други слушају шта кажу бабалаоси. То су афрокубански пророци у сталном дослуху са небеским боговима. Овога пута изгледа да су се донекле сложили и "Гранма" и бабалаоси. "Гранма" је пренела речи Раула Кастра који је у одсуству свог болесног брата, "незаменљивог и непоновљивог ел командантеа", рекао да је дошло време за побољшање економије, бољу исхрану и млађе људе.

Бабалаоси, најраспрострањенији проповедници афрохришћанског култа, издали су као и сваке нове године своје новогодишње писмо, саткано од порука богова који ће доминирати над ураганским небом карипског острва. По њиховом искусном одгонетању овог "светог писма", ове године на Куби ће доћи до економског отварања, и мада неће бити ауторитарног вође, време је за сваковрсне промене. Најмлађи и по правилу најневинији бабалао, како је то обичај, прочитао је на скупу у једном храму, где се скупило 900 бабалаоса и понеки страни новинари, поруку истих оних богова који су 2005. осудили острво на "болести и урагане".

Ове године, како тврде кубански проповедници, Куба ће живети под туробним "погребним" знаком, али у свему томе има и позитивних тонова. Јер први пут откако је пророчанстава владајуће божанство биће Очоси, бог ратника кадар да "прибави дневне потрепштине, да види у велику даљину, да ослушне и најмањи звук, и да реагује невероватном брзином". Кубански богови у које верују и којима приносе жртве многи комунисти на острву упозоравају и на могућност војне интервенције, а да би се таква евентуалност спречила бабалаоси су за неки од наредних дана заказали акт "колективног жртвовања" када ће се боговима на олтар принети један заклани во.

Хоће ли се други земаљски богови смилостивити над Кубом, то се још не зна, али упоредо у свету трају све врсте прогнозе о будућности једине комунистичке земље на западној хемисфери у одсуству њеног болесног вође Фидела Кастра. Једну од најзанимљивијих дебата у вези са Кубом без Кастра организовао је амерички озбиљни спољнополитички часопис "Форин полиси". Ињасио Рамоне, челник "Монд дипломатика" и један од најсрчанијих заговорника кубанског комунизма, аутор последње књиге о Кастру (произишлу из сто сати разговора са Фиделом) укрстио је копља са једним од најоштријих критичара и противника ауторитарног режима на карипском острву, Карлосом Албертом Монтанером.

Монтанеро предвиђа да "диктатура која има више од 300 политичких затвореника, укључујући и 48 младих Кубанаца који су одашиљали позиве на референдум за демократску трансформацију, 23 новинара који су писали критичке чланке о земљи, и осамнаест библиотекара који су издавали проказане књиге" – не може да опстане. Смрт Фидела Кастра биће, по њему, "одскочна даска за низ политичких и економских реформи сличних онима у Источној Европи после пада Берлинског зида".

За разлику од њега, Ињасио Рамоне доказује да је будућност Кубе већ сада, јер она живи већ пола године еру "после Кастра". Рамоне указује да је са кубанском револуцијом окончана расна дискриминација, да је социјализам донео много добра у бесплатном школству и здравству и да "латиноамеричке земље препознају предности кубанског система". Оне у Куби виде социјални модел, после неуспеха неолибералне политике наметнуте од Вашингтона. "Куба никада  није била тако прихваћена од својих суседа као што је то данас", пише Рамоне, и наводи да су "Нестор Киршнер у Аргентини, Лула да Силва у Бразилу, Ево Моралес у Боливији, Уго Чавес у Венецуели и Данијел Ортега у Никарагви јавно изразили поштовање Фиделу Кастру и солидарност са Кубом".

Први пут у својој историји, резонује Рамоне, земља не зависи од "првенственог партнера" као што је зависила од Шпаније, САД, и на крају од Совјетског Савеза. Куба је, по Рамонеу, независнија него икада до сада, и  Кубанци се неће драговољно одрећи "ретке и тешко стечене независности". Аргументи "за" кубански социјализам и "против" њега настављају се у недоглед. Пресудиће највероватније богови, они на небу или они на земљи.