Чудо звано јак динар

Кретање курса динара према евру, а посебно према америчком долару, како у целом периоду новог века, тако и у 2006. години, у потпуном је нескладу с елементарном економском логиком и готово се може сврстати у рубрику "веровали или не". Последњег дана претходне године евро је вредео 79,00 динара и имао је за 7,3 одсто мању вредност него крајем 2005. Амерички долар је истог дана вредео 59,98 динара, док је крајем 2005. његова вредност износила 71,92 динара, тј. била је чак за 16,6 процената већа. Додајмо да је крајем децембра 2006. године вредност евра, изражено у динарима, била за само 34,64 одсто већа, а долара чак за пет одсто мања него крајем 2000. године.

Елементарна економска логика говори да се вредност националне валуте, на здравим економским основама, повећава ако су испуњени следећи услови: а) ако конкурентност привреде динамично расте, б) ако је инфлација у земљи нижа него у земљама са којима се обавља највећи део спољнотрговинске размене и ц) ако се остварује суфицит у текућем платном билансу. На жалост, Србија од 2000, а посебно у 2006. години, није остварила ниједан од та три услова. Напротив, она је прошле године, гледано у целини, била у још неповољнијем компаративном положају него у 2005. На ранг-листи земаља по конкурентности привреде, коју креира Светски економски форум, Србија је (са Црном Гором) у 2006. години пала за два степеника и нашла се чак на 87. месту. У децембру претходне године ниво цена на мало био је за 150 одсто виши него у децембру 2000. године и за 6,6 процената виши него у децембру 2005. године, док је одговарајући пораст у евро-зони износио 11,0 и 2,0 одсто, а у САД око 11,4, односно 2,0 одсто. Или, у односу на децембар 2004. године, ниво цена у Србији у децембру прошле године је био виши за 25,5, а у евро зони само 3,9 и у САД око 5,2 одсто, док је у том двогодишњем периоду вредност евра изражена у динарима остала непромењена, а вредност долара је повећана за само 3,5 процента.

Као један од индикатора пада конкурентности привреде, али истовремено као последица прецењене вредности националне валуте, јесте изражен раст спољнотрговинског и дефицита текућих трансакција са иностранством. У случају Србије тај раст је био веома динамичан. Ако из обрачуна искључимо суфицит у робној размени са Црном Гором, произилази да је спољнотрговински дефицит у првих једанаест месеци 2006. године додатно повећан за преко 15 процената. И вероватно је у прошлој години износио око 6,9 милијарди долара, тј. био је за око 3,86 пута већи него 2000. Уз то, суфицит у размени услуга са иностранством, који је у 2001. години износио 417 милиона долара (у 1990. години чак једну милијарду), потпуно се истопио, па је у првих десет месеци прошле године остварен чак и дефицит. Енормно је порастао и дефицит текућих трансакција са иностранством.

Ако искључимо донације из иностранства и суфицит у робној размени са Црном Гором, он је у првих десет месеци прошле године достигао 2,5 милијарди долара, што је чак за 81 одсто више него у истом периоду 2005. године. Ако је у последња два месеца прошле године остварена једна петина текућег платног дефицита из првих десет месеци, он је у целој прошлој години износио рекордних 3,7 милијарди долара. И тиме је знатно прешао критичну релативну величину од десет одсто бруто домаћег производа.

Додајмо да је у прошлој години био готово девет пута већи него 2000. године. Иако у таквим условима вредност динара расте, а приори је јасно да је то последица стицаја околности, боље рећи тешких деформација и на страни понуде и на страни тражње девиза. Поготово је нелогично да је амерички долар толико изгубио вредност према динару, ако се зна да Србија ни у једној битној делатности, у последњих неколико година, па ни у 2006, није смањила огроман јаз у односу на привредна кретања у САД. На пример, Сједињене Државе се на ранг-листи по конкурентности привреде већ годинама налазе на првом месту, а Србија је (са Црном Гором – што није битно) у 2006. години пала на већ поменуто 87. место. Србија је, у односу на САД, једино супериорна у ватерполу, али та чињеница нема никаквог утицаја на валутни курс долара према динару.

Члан Академије економских наука