„Строубери дрво” – јагода на торти

Награда из Брисела учинила је да се за „Строубери дрво” чује широм планете. А пола године пре тога поставили смо први пуњач. Признање за најбољи пројекат из области одрживог развоја одвело нас је на Би-Би-Си, кинеску националну телевизију, странице магазина „Тајм”, француског дневника „Фигаро”... Треба да будемо бољи, инвентивнији да бисмо наредне године надмашили остварени упех, што није лако, али нам зато сигурно неће бити досадно

Годину за нама многи би, да су могли, и пре времена испратили, да је што пре забораве, али у сећање нације урезали су се и блистави резултати појединаца. За јагоду на торти од 12 спратова лане „Београдска хроника” је одабрала наградама овенчану идеју Милоша Милисављевића „Строубери дрво” – соларни пуњач за мобилне телефоне. Три су „никла” у Србији: у Обреновцу, на Звездари и у Новом Саду. За годину и по дана, откако је прво „дрво јагоде” посађено, пунећи батерије плодовима чисте енергије испод крошње од соларних панела сладило се више 100.000 корисника мобилних телефона!

Протеклом годином задовољан је Милош Милисављевић (23), апсолвент Електротехничког факултета, директор фирме „Строубери енерџи” у којој раде студенти, пример да у Србији млади имају шансу за велики успех, и зато по нашем избору – личност године.

– Бавим се револуцијом у области обновљивих извора енергије. Звучи нестварно, многима незамисливо, у ствари веома значајно, јер ако свој рад посматрамо као обичан – и резултати ће бити обични... – почиње причу будући инжењер електротехнике.

Многи се труде да подигну свест грађана о енергетској ефикасности. Он се тог посла латио озбиљно.

Како се родила идеја о соларном пуњачу?

– Мобилних телефона у Србији има десет милиона, више их је него људи. Користе их млади, стари, образовани, необразовани, богати, сиромашни... Али, како им прићи, показати да могу да користе енергију сунца? Соларни пуњачи на прометним местима синули су као решење. Омогућавају корисницима да допуне батерију мобилног и што је важније едукују их без читања књига, школе, предавања – објашњава Милисављевић.

Од идеје до првог дрвета мало ко је веровао у остварење замисли студената.

– После две и по године истраживања, дотеривања, покушаја и погрешака успели смо да направимо наше дрво. Сад имамо више шанси и планова него времена и енергије за рад – поносан је.

Жели да свака општина у Србији добије „јагоду”. Када би се због „Строубери дрвета” у наредних пет година бар по једно дете из сваког града заинтересовало за обновљиве изворе енергије и кад порасте каријеру посветило тој области, „Строубери енерџи” тим би то сматрао својим највећим доприносом.

Сваке поноћи стижу им извештаји о броју корисника соларних пуњача на дневном нивоу. У последњој недељи децембра забележено је 100.000. пуњење батерије. Под крошњом „Строубери дрвета” енергија сунца је до данас искоришћена и више пута. Дневно се за стабла „закачи” око 1.000 телефона.

– Импозантна цифра је велика прекретница и потврда да то што смо урадили вреди. Омогућили смо случајним пролазницима директан контакт са чистом енергијом која не загађује животну средину. На то смо највише поносни – разјашњава Милисављевић.

Са тимом тренутно припрема драстично унапређење „Строубери дрвета” и – нов производ. Ако све буде како су замислили, представиће радове на пролеће.

– Техника је непредвидива. Не могу ништа да најавим, јер нећу после да се „правдам” речима Томаса Едисона: „Нисам погрешио сто пута, него сам пронашао сто начина који не раде”. Не знам да ли ћемо идеје остварити у предвиђеном року, али је извесно да нов производ јесте у вези са овим што већ радимо. Имаће другачије особине и ширу употребу у географском смислу. Србија није проблем, чак ни регион, али како да поставимо пуњач у Бразилу... – остаје недоречен Милош.

Не крије да је за сада наручено десет пуњача који ће бити постављени у Београду и Србији и пита зашто их не би имали Париз, Лондон, Рим...

– Пробаћемо у 2012. да покренемо серијску производњу, какву-такву, и да извеземо бар један пуњач ван граница Србије. Преговори су у току – открива.

Миленија Симић-Миладиновић