Посвета Густаву Климту

Специјално за Политику

Беч – Герстнерова Климт торта за ношење кући, керамика са златним орнаментима, геометријска лакоћа Јозефа Хофмана на марамама и шољама за чај, кулинарски специјалитети названи по „Пољупцу” и „Очекивањима”, Шлумбергеров „Куве Климт“ и многи слични продукти чији се број из дана у дан повећава, најављују почетак године Густава Климта чији комерцијални успех лако може да се приближи билансу из године Моцарта (2006). Кич или не, ова минијатурна „уметничка дела“ остаће доступна  обичном свету, а оригинале, било Климтове било других сецесиониста и модерниста оног доба, имућни ће моћи да пецају на некој од бечких аукција у Доротеуму и Палати Кински.

У тишини пред туристичку „Климт инвазију” Аустрија приводи крају припреме за обележавање стопедесетогодишњице рођења свог најпознатијег сликара музејским програмом који је, конкретно у Бечу, здружио девет културних институција: Белведере, Музеј историје уметности (КHM), Кинслтерхаус, Албертину, Леополд музеј, Музеј града Беча, Аустријски музеј позоришне уметности, МАК и Етнографски музеј.

Горњи Белведере, музеј у поседу највеће колекције Климтових радова, међу којима се налази и „Пољубац”, већ крајем октобра 2011. почео је са слављем јубилеја изложбом „Густав Климт и Јозеф Хофман” - која говори о паралелом току каријера угледног архитекте/ дизајнера и славног сликара. Посетиоце ове сјајно приређене поставке очекују поглавља о Бетовеновој изложби као комплетном уметничком делу, о линеарном и геометријском стилу, о односима Беча и Брисела, о унутрашњој архитектури, Густаву Климту и Емилији Флеге, о Палати Штоклет као Хофмановом ремек-делу... Најинтересантнија прича се плете око оснивања Асоцијације ликовних уметника Аустрије – Сецесије – чији су чланови били вођени идеалом функционалне уметности настале из потребе. Зграда Сецесије, једно од данашњих типичних обележја града Беча, 1898. је уметницима служила као уточиште непризнатих идеја. Климта и Хофмана су зближили интересовање за унутрашњу архитектуру и чисте геометријске форме. Један од најзанимљивијих примера Климтовог бављења унутрашњом декорацијом је опремање радне собе грчко-аустријског мецене Николауса Думбе у његовој резиденцији. Поред класичног дизајна ентеријера Климт је у палати Думба оставио неколико мурала од којих истичемо: „Шуберт за клавиром” (1899) и „Музика” (1898), називом и мотивима инспирисаних Думбином позамашном колекцијом аутограма Франца Шуберта.

Музеј позоришне уметности је концепт своје изложбе „Против Климта – Гола истина” изградио око своје мале драгоцености – слабо познатог Климтовог платна „Гола истина” (1899) које му је завештао аустријски писац, књижевни критичар и издавач Херман Бар (1863–1934). У моменту када на Климта сипају отровне стреле због еротике, Бар објављује рукопис „Против Климта” у коме се обрушава на тадашње „познаваоце” и критичаре уметности. Највећи квалитет изложбе која се отвара 10. маја јесте трагање за питањем које традиције историје уметности и књижевности могу да се вежу за различите ликовне елементе „Голе истине”.

Допринос Леополд музеја прослави јубилеја јесте огроман: поред изложбе „Климт интимно”, која ће стартовати 24. фебруара и на којој ће бити изложена приватна преписка и колекција разгледница које је Климт слао Емилији Флеге, ова институција стоји иза читаве концепције центра „Густав Климт” у месту Камер на језеру Атер. Лепота овог крајолика је познатог бечког сликара инспирисала на педесетак изванредних пејзажа. Отварање је планирано на овом месту тачно на Климтов сто педесети рођендан – 12. јула 2012.

Албертина од 14. марта до 10. јуна нуди избор од 170 Климтових људских студија, алегорија и техничких нацрта израђених пером, оловком, тушем, пастелом... Највећу колекцију цртежа у својој ризници има пак Музеј града Беча, који ће од 16. маја до 16. септембра јавности учинити приступачним Климтових 400 скица, студија и еротских цртежа, први пут у целости показаних на једној изложби. Биће изложено и неколико уља на платну, од којих је најпознатије – Портрет Емилије Флеге (1902).

Мозаичким фризом у Палати Штоклет  бави се Музеј примењене уметности (МАК) на изложби  „Очекивање и испуњење”, а колекција од 350 чипки, везова, текстила и штофова са орнаментима југендстила, које је креирала модна дизајнерка и уметникова велика љубав Емилија Флеге, може се погледати у Етнографском музеју од 25. маја.

Коме досаде посете класичним изложбама, може да се диви таваницама осликаним у Музеју примењене уметности (МАК-а) и аудиторијуму Бургтеатра. Импресиван свод изнад главног степеништа Музеја историје уметности (КХМ) и радови Филозофија, Медицина и Правдана плафону бечког универзитета, због којих је Климт својевремено био називан „порнографом“, сигурно ће оставити једнако снажан утисак као једна Адела Блох-Бауер или Јудит. За крај би требало одвојити време и за Бетовенов Фриз у Сецесији, а једна од узбудљивих вести јесте да се од јесени за јавност поново отвара Климтова вила у Бечу.

Марина Рихтер