Oткрио заборављени град у прашуми Амазоније

Кроз прашуму Амазоније пробијао се данима. Испред њега и других чланова експедиције ишли су водичи мачетероси, људи који су били задужени да мачетама крче пролазак, али и трочероси, они који „праве” пут како би могли људи да се „провуку”. У неким деловима непрегледних предела у помоћ су „притекли” мештани са џиповима, у другим је пут био олакшан захваљујући јахању коња, али било је и шумарака где се једино могло проћи – пузећи. Ништа му није сметало, јер је циљ био јасан – треба открити заборављени град! И успео је у томе.

Српски неуропсихијатар др Часлав Хаџи-Николић са екипом људи из бивше Југославије открио је град, археолошко налазиште у Амазонији које су назвали „Собре Амија”. Успели су да сниме филм о налазишту, да се упишу у књигу проналазача овог важног подручја, али су све ствари оставили у аманет Институту за културу у Перуу.

– Сећам се да сам у једном тренутку пао са коња и да ми се направила модрица, и сви су се разбежали видевши то, рекавши да је реч о „уједу мртвих”. Морали смо да тражимо нове водиче. Схватили смо да смо на нешто наишли тек онда када су мачете „удариле” у камен. Видели смо елипсасту цитаделу са пет кула и узаним улицама, са остацима који подсећају на стамбене просторије. Са нама је ишао перуански полицајац, представници ове државе су мотрили да евентуално не нађемо злато и задржимо га. Добио сам лобању на којој се види да је рађена хируршка интервенција коју је пацијент преживео. Али, ни то није могло да се изнесе, па сам им је поклонио. Сада преговарам са једном компанијом да кренемо у нови поход, експедицију, и откријемо једну нову мистерију града, који је сличан Макчу Пикчуу – каже др Хаџи-Николић.

Рођен је у Ваљеву, Медицински факултет је завршио у Београду, радио је у Клиничко-болничком центру „Звездара” и у Клиници у Ковину, био је лекар радника у „Енергопројекту”, међу првима је почео да примењује акупунктуру у оквиру неуропсихијатрије, а у Заводу за заштиту здравља железничара имао је звање помоћника директора.

Тренутно предаје на Високој школи за рачунаре и електротехнику, медије и масовне комуникације, а члан је докторског тима емисије „Сурвајвер”, где познатим личностима пружа психолошку подршку. За време ратова, санкција и кризе на подручју бивше СФРЈ одлазио је на ратишта да би помагао војницима, али о тим тешким тренуцима нерадо говори.

Његова највећа љубав је Јужна Америка. Није ни чудо, јер више од 25 година проучава начин на који шамани Амазоније хиљадама година лече психичке проблеме људи из племена. Успео је да допре и до недодирљивих племена Шипибо, Агуарунас, Мачигенкас и Амаракаирес и да види како изгледа њихов свет лековитих халуциногених ритуала. Боравио је и у Еквадору, Боливији...

Детаљ са путовања кроз Амазонију

– Слика о некој култури добија се само  стварањем „унутрашњег видика”, сагледавањем те културе изнутра. Нимало није лако да вас ти народи прихвате, да уђете у њихов свет. Преко посредника кажем поглавици шта желим, а онда чекам да племенски савез одлучи да ли ће ме пустити. Дешавало се да чекам позив и по шест месеци, док ме они у међувремену проучавају из даљине. Они вас неће напасти ако поштујете њихова правила и не улазите на њихову територију без одобрења. Са мисионарима, који праве контакт са њима, имао сам добре односе. Тек онда када постанете део групе, постоји могућност да присуствујете њиховим психотерапијским ритуалима и да видите шта је смисао тога. Моја супруга је антрополог и добро је што је са дистанце могла да прати све оно чему сам присуствовао – каже др Хаџи-Николић.

Своју жељом за знањем и испитивањем непознатих предела, започео је осамдесетих година прошлог века, одласком у Индију, да би затим отишао у Кину, где је провео неко време на усавршавању. Кинези су били изненађени тиме да ниједна установа није стала иза њега и да је од својих пара платио едукацију, а када се вратио у Србију – изненадио се када су му јавили да су они одлучили да му надокнаде трошкове. У Хонгконгу је научио како се акупунктура може примењивати у лечењу наркоманије, уверен је да је због притиска фармацеутске индустрије ова метода лечења зависника неправедно гурнута у страну.

Наш саговорник има једну жељу: да заједно са људима сличних интересовања, међу којима издваја др Мирјану Мићовић, отвори болницу интегративне медицине за сиротињу, за оне који немају новца да плате лек и прегледе. Каже да ће радити на томе да се пронађу спонзори који би помогли да се ова хумана идеја спроведе са речи у дело. А док се то не оствари, на помолу је ново путовање. Наравно, у Јужну Америку...

----------------------------------------------

Шаман решава породичне проблеме

Шаман у племену, попут психијатра у савременом свету, током сеансе процењује да ли треба лечити пацијента још на неки начин, па га онда шаље другој особи – која лечи травама. Они најчешће помажу онда када се јаве проблеми због распадања групе или проширене породице, или када неко има муке у лову. Правило је најчешће такво да особа попије одређени напитак и да шаману говори какве слике види, а да онда он тумачи њихово значење. Када се деси да неко из племена дође у западну цивилизацију, најчешће страда од малих богиња и обољења која су код нас готово искорењена.