Производња већа, а запослених мање

Бруто домаћи производ Србије порастао је 2011. 1,9 одсто у односу на претходну годину, процена је Републичког завода за статистику. Број запослених мањи је за 2,8 процената. Зараде без пореза и доприноса номинално су више за 11,3, а реално за 0,3 одсто него претходне године. Статистика је проценила и да ће годишња стопа инфлације бити седам одсто. Процентни поен више од очекивања.

Према речима др Драгана Вукмировића, директора завода, наведеном расту БДП у години на измаку највише је допринело снабдевање електричном енергијом, гасом и паром, грађевинарство и рударство. Највећи пад бруто додате вредности забележен је у секторима трговине, административне и помоћне услужне делатности.

На јучерашњој конференцији за новинаре, уобичајеној за крај године, Вукмировић је саопштио процену да је индустријска производња у 2011. порасла 1,8 одсто. Томе је највише допринео сектор снабдевања електричном енергијом, гасом и паром и сектор рударства. Процењено је да је пољопривредна производња имала раст од 0,8 одсто.

Државна статистика је у 2011. забележила опоравак грађевинарства, јер је вредност изведених радова повећана за 17,7 одсто. Истовремено је драстично опао промет у трговини на мало – 17,6 процената, док је промет у трговини на велико имао раст.

Укупна спољнотрговинска робна размена у периоду јануар–новембар 2011. достигла је 20,75 милијарди евра, што је за 14,8 одсто више него у истом периоду претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, за једанаест месеци вредео је 7,73 милијарде евра, што чини повећање од 16 одсто у односу на исти период претходне године. У истом периоду увоз робе имао је вредност од 13 милијарди евра, што је више за 14 одсто него од почетка јануара до краја новембра 2010. године. Покривеност увоза извозом била је 59,4 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је износила 58,3 процента.

У структури извоза по производиманајвише је заступљена роба за репродукцију – 66,9 одсто (7,25 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу 25,1 одсто (2,71 милијарда долара) и опрема осам процената (873,1 милион долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 55,7 одсто (10,17 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу – 15,6 процената (2,83 милијарде долара) и опрема 11,7 одсто (2,13 милијарди долара). Некласификована роба по намени износи 17 одсто (3,1 милијарда долара).

---------------------------------------------

Највише извозимо у Немачку и Италију

У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Немачка (1,23), Италија (1,22) и Босна и Херцеговина (1,09 милијарди долара). У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Руска Федерација(2,3), Немачка (1,99)и Италија (1,62 милијарде долара). Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима имамо потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине више од половине укупне размене.

---------------------------------------------

Са земљама ЦЕФТА суфицит 1,39 милијарди долара

Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1,39 милијарди долара, а што је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), као и извоза гвожђа и челика. Када је реч о увозу, највише се увозе електрична енергија, гвожђе и челик, камени угаљ и обојени метали, као и поврће и воће. Извоз Србије за посматрани период износи 2,95 милијарди долара, а увоз је 1,55 милијарди долара. Наш извоз у ове земље је за 89,6 одсто већи од увоза.