Доручак челичне фрау

Многима делује као неприступачна, хладна, чак и потпуно безосећајна. Телевизијски и фотографски сниматељи просто као да се утркују да управо то докажу. На фотографијама је често намрштена, са погледом који прострељује, или просто забринута као да судбина, не само Немаца, већ више од 500 милиона грађана Европске уније зависи искључиво од ње.

Међутим, ујутру када се пробуди Ангела Меркел није ни издалека онаква челична пруска фрау како већина људи замишља једну од најмоћнијих жена на свету, од чијих су одлука протекле године стрепели многи. Прво што уради ујутру у свом стану недалеко од Острва музеја у самом срцу Берлина јесте – спремање доручка за свог супруга Јоакима Зауера. Да, да, најмоћнијој жени Европе ујутру је најважније да њен муж има пристојан оброк пре одласка на посао.

Заиста поприлично је тешко замислити жену, која је на врха Немачке успела да замени бившег канцелара и свог ментора Хелмута Колакао и да истисне јаке конкуренте за његовог наследника, како свако јутро почиње кувањем кафе и изношењем тегле са пекмезом на трпезаријски сто. Међутим, познаваоци њеног приватног живота сведоче да је ово још један сегмент у мозаику њене личности која се најчешће сагледава као „хладна бирократска машина”.

Штавише, Дирк Курбјувајт, шеф берлинског бироа „Шпигла”, тврди да се ова ћерка лутеранског свештеника која се винула у врх немачке политике, не либи да покаже не само љутњу већ и безгранично одушевљење, љубав, незадовољство, радост, тугу, али и сузе.

Иако уживо делује чак шармантно и весело, Меркелова не пада тако лако на покушаје других државника да је шармирају. Ни необичан хумор и шарм италијанског премијера Силвија Берлусконија није освојио срце немачке „маме”, која с друге стране, како кажу, уме да се заразно смеје тако да јој се цела фигура тресе. Није јој стран ни заједљив хумор, тако да су хроничари забележили да је приликом постављања портрета Герхарда Шредера у канцеларској згради рекла: „Знала сам да ће доћи дан кад ће Шредер да виси!”

Личност и претходна каријера Ангеле Меркел (57) и те како утиче и на њене политичке кораке. Чињеница да је одрасла иза „гвоздене завесе” у Источној Немачкој утиче на то да је веома добро научила да се пробија кроз државну и партијску хијерархију, али и да се ни за кога превише не везује, што јој је веома помогло да се пробије у врх Демохришћанске странке после уједињења Немачке.

Њен научна каријера у физици, према свему судећи, утиче на то да није заговорник да је неопходно остварити неке велике идеје у политици већ се само води тиме да ли постоји резултат и како решити проблем. Због тога Енџи, како је зову симпатизери, и кризу евра види као решавање проблема а не остварење неке велике идеје о европском уједињењу.

Како кажу познаваоци, за разлику од својих претходника попут Конрада Аденауера и Хелмута Кола, она жели интегрисанију ЕУ само зато што верује да то служи немачким националним и економским интересима. Она просто жели Европу која је корисна Немачкој, и то је доказала жестоким одбијањем да се посрнуле економије еврозоне спасавају издавањем заједничких еврообвезница. Због тога јој економски посрнула Европа не одговара и због тога уз њене услове пристаје да Немци плате дугове осталих Европљана.

Њена политика малих а не револуционарних корака у решавању еврокризе најчешће је на удару критика, тако да не чуди то што је у медијима одговорност за решавање европских мука поделила са француским председником кроз већ добро познати „дуо Меркози”.

Међутим, свима је јасно да је на јутарњој трпези Европљана мало француских зачина, већ да приљежна немачке домаћица, међу пријатељима позната по својој омиљеној кромпир-чорби и колачу са шљивама, заправо држи и варјачу и нож у руци. После доручка, на млађима је да оперу судове.