Батина није из раја изашла

Криминал над малолетницима чини 5,8 одсто укупног криминала почињеног у Србији од јануара до септембра прошле године. Иако ова кривична дела процентуално мало учествују у свеукупном криминалу, последице које их прате, као и чињеница да су жртве најосетљивија и најбеспомоћнија друштвена категорија, даје овом проблему посебну тежину. Према подацима МУП-а Србије, у периоду од јануара до септембра прошле године почињено је 3.655 кривичних дела чије су жртве малолетне особе. Најбројније су тешке и лаке телесне повреде (439), насиље у породици (148) и разбојништва (197). Полицијски подаци говоре да је за девет месеци прошле године забележено 59 кривичних дела запуштања и злостављања малолетне особе, 86 изнуда, 29 силовања, 30 кривичних дела учествовања у тучи, 35 кривичних дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи, 14 кривичних дела противправног лишења слободе.

Деца жртве разбојника

Како би проблем био свеобухватније сагледив МУП Србије урадио је шестогодишњу анализу кривичних дела почињених над малолетницима. Тако је у периоду од 2000. до 2005. године у Србији почињено 20.011 ових кривичних дела. Најзаступљенији су имовински деликти (30 одсто) и кривична дела против живота и тела (13,6 одсто). Следе кривична дела против достојанства личности и морала (6,5 одсто), против брака и породице (5,3 одсто), против слобода и права човека и грађанина (1,3 одсто), против опште сигурности (1,2 одсто) и кривична дела против јавног реда и правног саобраћаја (0,4 одсто).

Најбројнији имовински деликти на штету малолетника су крађе (34,5 одсто) и тешке крађе (30,6 одсто). Затим следе имовински деликти приликом којих је примењено и насиље над малолетнима (27 одсто), међу којима су најбројнија разбојништва и изнуде. Осим тога, регистроване су и 343 преваре, 99 крађа возила, 18 прикривања, шест утаја, три уцене…

Главни полицијски инспектор Оливера Зечевић, шеф Одсека за превенцију и сузбијање малолетничке делинквенције Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, каже за "Политику" да су малолетне особе у највећем броју случајева жртве имовинског насилног криминала, када им се одузимају мобилни телефони, новац, сатови, накит, а понекад и поједини делови гардеробе.

– Према досадашњим искуствима, ова разбојништва се дешавају на отвореном простору, у парковима, на улицама, као и у близини школа, а учиниоци су малолетници и пунолетне особе. Осим тога, групе навијача су склоне да на спортским утакмицама чине разбојништва и крађе над малолетницима – напомиње Зечевић.

Када је реч о изнудама, од малолетника се углавном одузима новац.

– Изнуде се најчешће дешавају уз претњу примене физичке силе од стране вршњака или пунолетних особа. Чести су случајеви да малолетник који је заплашен претњом учиниоца без знања родитеља узима новац из куће и предаје га на унапред одређеном месту, углавном у школском дворишту или у оближњем кафићу и парку. Уплашено дете некад од родитеља тражи више новца него иначе уз изговор да му је потребан за нешто у школи. Ефекат претње је нарочито видљив код млађих ученика, због чега се за изнуду сазна тек када родитељи примете нестанак пара из куће – каже Оливера Зечевић.

Што се тиче кривичних дела против живота и тела, у наведеном шестогодишњем периоду регистровано је 58 убистава малолетника и 71 убиство у покушају. Статистика показује да су малолетници најчешће жртве тешких и лакших повређивања.

Деца млађа од 14 година су у највећем броју случајева оштећена када је реч о кривичним делима против достојанства личности и морала (56,5 одсто) и о кривичном делу против брака и породице (53,1 одсто) где је најзаступљеније насиље у породици.

Породична тајна

– Посебну пажњу свакако заслужује проблематика злостављања малолетних особа и насиље у породици. Тешко је открити ове случајеве, а скоро да је и немогуће без пуне сарадње оштећених, њима блиских људи и особа из њиховог окружења. Злостављање малолетних особа је најчешће добро чувана породична тајна, а починилац се ретко пријављује полицији. Потребно је напоменути и то да су деца, жртве насиља у породици, углавном емоционално, физички и сексуално злостављана и занемаривана од стране родитеља и блиских особа као што су очух, маћеха, брат, сестра – каже наша саговорница.

Осим тога, напомиње она, свест домаће популације о правима детета, нарочито у руралним срединама, јако је ниска.

– У неким крајевима у Србији одрасли често користе израз "дисциплиновање деце", а у ствари је то физичко кажњавање за уобичајене ситуације када дете није урадило нешто како треба. Један вид насиља је и искоришћавање деце за обављање послова који нису примерени њиховој физичкој и психичкој снази. Тако на пример деца у селима обављају тешке пољске радове. У градским срединама свакодневно на раскрсницама срећемо занемарену децу која бришу шофершајбне, просе и скитниче – каже Зечевић.

Трговина децом

На територији Србије, од 2003. до септембра 2006. године, откривено је 57 малолетних жртава трговине људима, од чега је 18 деце млађе од 14 година и 39 малолетних особа. Од тога, 30 њих је мушког пола, а 27 су девојчице. Према подацима МУП-а, наша држава представља земљу транзита, дестинације и порекла жртава овог вида криминала, али и земљу са развијеном такозваном унутрашњом трговином људима. Најзаступљенија је трговина женама и децом ради сексуалне експлоатације, као и трговина децом због просјачења или принудног брака.

--------------------------------------------------------------------------

Посебно обучени полицајци

Са малолетним особама, било да су жртве или учиниоци кривичног дела, у Србији искључиво раде лиценцирани полицајци који су прошли обуку, њих 470. Смерница за рад како полиције тако и свих министарстава у Влади Србије на пољу заштите најмлађих је Национални план акције за децу, донет 2004. године.