Пре и после Купрома

Приватизација је толико сложен процес да само један закон за ову област, ма каквог квалитета био, није довољан. Неопходан је читав сет одговарајућих закона праћен мрежом подзаконских аката, како би ову материју покрили и ,,по ширини" (од услужних делатности, до делатности коришћења природних ресурса), и ,,по дубини" (од општих принципа, до процедуралних детаља).

Непостојање чврсте законске основе ствара и дилеме при тендерској продаји предузећа. Да ли услове продаје треба прилагођавати од случаја до случаја, у жељи да се испровоцира што већи износ понуде потенцијалних купаца, или треба поставити универзалне норме за све тендере и тиме значајно смањити могућност различитих злоупотреба?

У случају приватизације РТБ Бор учињен је преседан када је најбољем понуђачу, румунском Купрому, омогућен посебан статус у погледу плаћања преузетих обавеза. Купром је, с друге стране, несумњиво намеравао да добијено време искористи за припрему тзв. ЛБО (Leveraged Buyouts) трансакције, која омогућава куповину предузећа без великог учешћа сопственог капитала – коришћењем кредита заснованог на новостеченој имовини и доказаним менаџерским квалитетима. Зашто Купром није успео у својој намери, остаје пословна тајна - и ми о томе можемо само да шпекулишемо. На пример, захтев да се рок додатно продужи и зато што велики део имовине није био унет у тендерску документацију, што је увећало суму коју треба платити, указује на проблем измене првобитне документације за добијање кредита и сл.

Било како било, Агенција за приватизацију је обавила своју дужност и раскинула уговор о продаји РТБ Бор због ,,недостављања гаранција за плаћање" у за то одређеном року. У јавности се, после тога, захваљујући непостојању јасних ,,правила игре", створила нова дилема – да ли расписати поновљени тендер за продају РТБ Бор или одмах, по аутоматизму, склопити купопродајни уговор са другопласираним понуђачем на првобитном тендеру? Одговор на то питање је јасан и почива на чињеници да, кад већ немамо прецизну законску регулативу, у области приватизације треба следити елементарну економску логику. Треба проценити да ли су услови продаје толико промењени (или се очекују такве промене у блиској будућности) да би се новим тендером могла постићи већа цена од оне коју је другопласирани већ понудио (при том, износ евентуалног увећања ваља умањити за обавезе одржавања РТБ Бор ,,у животу"). У случају позитивне процене, несумњиво треба расписати нови тендер. У противном, склапање уговора са другопласираним понуђачем на претходно обављеној јавној продаји представља оптимално решење. Времена за губљење у јаловим расправама нема.