Pre i posle Kuproma

Privatizacija je toliko složen proces da samo jedan zakon za ovu oblast, ma kakvog kvaliteta bio, nije dovoljan. Neophodan je čitav set odgovarajućih zakona praćen mrežom podzakonskih akata, kako bi ovu materiju pokrili i ,,po širini" (od uslužnih delatnosti, do delatnosti korišćenja prirodnih resursa), i ,,po dubini" (od opštih principa, do proceduralnih detalja).

Nepostojanje čvrste zakonske osnove stvara i dileme pri tenderskoj prodaji preduzeća. Da li uslove prodaje treba prilagođavati od slučaja do slučaja, u želji da se isprovocira što veći iznos ponude potencijalnih kupaca, ili treba postaviti univerzalne norme za sve tendere i time značajno smanjiti mogućnost različitih zloupotreba?

U slučaju privatizacije RTB Bor učinjen je presedan kada je najboljem ponuđaču, rumunskom Kupromu, omogućen poseban status u pogledu plaćanja preuzetih obaveza. Kuprom je, s druge strane, nesumnjivo nameravao da dobijeno vreme iskoristi za pripremu tzv. LBO (Leveraged Buyouts) transakcije, koja omogućava kupovinu preduzeća bez velikog učešća sopstvenog kapitala – korišćenjem kredita zasnovanog na novostečenoj imovini i dokazanim menadžerskim kvalitetima. Zašto Kuprom nije uspeo u svojoj nameri, ostaje poslovna tajna - i mi o tome možemo samo da špekulišemo. Na primer, zahtev da se rok dodatno produži i zato što veliki deo imovine nije bio unet u tendersku dokumentaciju, što je uvećalo sumu koju treba platiti, ukazuje na problem izmene prvobitne dokumentacije za dobijanje kredita i sl.

Bilo kako bilo, Agencija za privatizaciju je obavila svoju dužnost i raskinula ugovor o prodaji RTB Bor zbog ,,nedostavljanja garancija za plaćanje" u za to određenom roku. U javnosti se, posle toga, zahvaljujući nepostojanju jasnih ,,pravila igre", stvorila nova dilema – da li raspisati ponovljeni tender za prodaju RTB Bor ili odmah, po automatizmu, sklopiti kupoprodajni ugovor sa drugoplasiranim ponuđačem na prvobitnom tenderu? Odgovor na to pitanje je jasan i počiva na činjenici da, kad već nemamo preciznu zakonsku regulativu, u oblasti privatizacije treba slediti elementarnu ekonomsku logiku. Treba proceniti da li su uslovi prodaje toliko promenjeni (ili se očekuju takve promene u bliskoj budućnosti) da bi se novim tenderom mogla postići veća cena od one koju je drugoplasirani već ponudio (pri tom, iznos eventualnog uvećanja valja umanjiti za obaveze održavanja RTB Bor ,,u životu"). U slučaju pozitivne procene, nesumnjivo treba raspisati novi tender. U protivnom, sklapanje ugovora sa drugoplasiranim ponuđačem na prethodno obavljenoj javnoj prodaji predstavlja optimalno rešenje. Vremena za gubljenje u jalovim raspravama nema.