Паника међу шпијунима

Новогодишњи уводници бугарских медија обухватили су тему посебне врсте – најављену лустрацију у обавештајном окружењу бившег режима. Закаснелом одлуком парламента у Софији, донесеном у децембру прошле године, наложено је отварање тајних архива некадашње службе безбедности.

Завођењем такозване евролустрације, погођена је – армија из потаје. Сваки тридесети грађанин Бугарске имао би повода да страхује, три стотине хиљада међу девет милиона становника, тврде познаваоци прилика испод Витоше.

Колико је бивших и садашњих агената и шпијуна дочекало први дан нове године са нелагодношћу, предмет је нагађања. Извесно је да су најважнији документи из доба диктатуре просовјетске врхушке у тој земљи благовремено уклоњени. То се, пре свега односи на акте озлоглашеног Шестог одељења, задуженог за праћење политички "неподобних" грађана.

Према информацијама које се преносе међу припадницима западноевропских обавештајних служби, иза затворених врата бугарског државног апарата постигнут је договор кога би требало поштедети. Док ће јавне личности, компромитоване досијеима, морати да доказују своју невиност или демократско преображење пред деветочланом лустрационом комисијом, професионални агенти би требало да буду поштеђени. Посебна пажња посвећена је, како се каже, заштити интегритета бугарских патриота који су прикупљали информације у иностранству.

Прве жртве

Деликатност предстојеће лустрације документована је у серији догађаја, који су претходили усвајању одговарајућег закона у парламенту, у Софији. Када је постало јасно да Бугарска мора да озваничи, наравно и омогући лустрацију, уколико жели да приступи ЕУ почетком 2007. године, дошло је до хаотичних догађања. Очевици тврде да су у архиве свакодневно улазили специјални опуномоћеници – односећи са собом пуне картоне архивске грађе и докумената.

Пале су и прве жртве. Међу њима – први архивар тајне документације Божидар Дојчев. Узнемирен изненадном смрћу претпостављеног министра унутрашњих послова Љубомира Начева, заговорника лустрације бивших обавештајаца, заведеном у акте као самоубиство, Дојчев се састао 14. новембра прошле године са новинарком Богданом Лазановом, не би ли уговорио предају важних докумената. "Требало би расветлити нове детаље у вези са атентатом на папу Јована Павла II, 1981. године, и непознате појединости о убиству бугарског дисидента Георгија Маркова, ликвидираном отровном иглом, скривеном у кишобрану, у Лондону – пре него што се ’они’ докопају докумената", препоручио је Дојчев саговорници. до примопредаје није дошло. Дојчев је следећег јутра починио самоубиство, а истрагом је установљено да је патио од депресије.

Самоубиство је, наводно, починио и генерални директор специјалне дивизије у Генералном директорату за борбу против организованог криминала.

Да ли су поменуте жртве одбиле да униште поверљиве документе, пре отварања архива за јавност, како се то у Софији ових дана тврди? Коментатор "Њујорк тајмса" Метју Брунвасер покушао је да поједностави компликоване индиције, из само њему познатих разлога. Оптужио је бивше блиске сараднике совјетских, касније руских обавештајних служби у Бугарској, да покушавају да заварају траг.

Кланови у потаји

Детаљнији закључци могли би да произиђу из анализе преображаја мегаломанског обавештајног апарата у Бугарској у току транзиције. Трансформисан је у више дивизија, професионалних безбедњака и њихових помагача који раде у интересу државе. У сивој зони обреле су се дружине "бивших" који раде по налогу страних сила, и разгранати кланови бугарске мафије, чији су челници потекли из редова службе државне безбедности.

Разрешење енигме које се сматра предусловом европеизације и демократизације бугарске повезано је за анализу два милиона докумената и две стотине педесет хиљада (неуништених) досијеа.

Успех лустрације могао би да зависи и од спремности Немачке на сарадњу. Како се у Берлину истиче, у трезорима Установе Биртлер, која се бави лустрацијом бивших сарадника источнонемачког Штазија, налази се архив о бугарским обавештајним делатностима и агентима. Његово оснивање лично је наложио легендарни обавештајац Маркус Волф. За сада, међутим, обелодањено је само да је оснивање "Бугарског досијеа" заведено у дневнику обавештајне управе Хауптабтајлунг IX-9 од 17. марта 1983. године...