Непоштена трка

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 7. јануара – Док влада премијера Јанеза Јанше у престоници спрема банкет за еврократе предвођене канцеларком Ангелом Меркел на свечаности 15. јануара, а поводом успешне замене домаће монете еврима, службену Љубљану изненадили су критични тонови који стижу из држава са којима је Словенија истог дана примљена у ЕУ, али и од стране дипломата из држава насталих распадом бивше СФРЈ. Тако је схваћена и изјава гувернера чешке Народне банке Зденека Туме који је на питање прашког политичког дневника "Млада фронта-Днес" да ли треба завидети Словенији што је после свега 15 година самосталности успела еврима да смени националну валуту толар, одговорио негативно.

На дилему зашто и Чешка није успела да преузме евро, гувернер је приметио да је трка била неравноправна због различитих стартних позиција јер је Словенија у трку ка евру "кренула корак испред стартне црте". Тума је објаснио да је Словенија у трку за улазак у евро-зону, односно у брз економски развој у посткомунистичком периоду кренула с кораком предности са старта на коме су остале бивше државе лагера, дакле из некадашњег Варшавског пакта. И све то захваљујући чињеници да је Словенија и пре промене политичког система и уласка у транзицију била најуспешнији део Југославије како са гледишта сопственог економског расцвета, тако и по питању привређивања.

"Клуб евра"

"Њихови стартни услови били су бољи, али то не умањује успех њихове стратегије", додао је Тума уз напомену да економија Словеније почетком деведесетих једина међу посткомунистичким земљама није много заостајала за Западном Европом

"Њихов приступ трансформацији био је потпуно другачији јер су припадали простору где је непрекидно чуван и сачуван пословни амбијент. Сетите се на пример "Еланових" скија и производа многих других успешних словеначких фирми. Ми смо, насупрот њима, после политичких промена почели од нуле и равнали се према Пољској и Мађарској", тврди први чешки банкар.

Као главни разлог зашто је Словенија пре свих нових чланица ЕУ ушла у елитни "клуб евра", Тума наводи одлучност званичне Љубљане којој је то био приоритет још од дана уласка у ЕУ, а за то је у земљи постигла општенародни консензус уз способне привреднике и политичаре који су економију повели ка задатом циљу.

"Успех је постигнут захваљујући комбинацији релативно дорасле економије и чињеници да су од старта жудели за брзим увођењем евра", сматра гувернер, осврнувши се и на "чешки пут": "Насупрот њима, наша централна банка ни влада нису истицале никакве амбициозне термине. Одредили смо скромнији и реалнији термин за увођење евра – 2009. односно 2010., а сада је извесно да ће се то догодити и касније".

"Словеначки пензионери"

Благу горчину због неравноправне евро-трке допунио је високи дипломата из једне од држава насталих распадом СФРЈ, који је желео да остане неименован иако је за "Политику" прокоментарисао Тумине речи, рекавши да чешки гувернер очигледно не зна да је "словеначка прича о успеху" базирана не само на успеху њене привреде у претходној СФРЈ, где је долазила до јефтиних сировина и обиља купаца на релативно великом тржишту, већ и на "затезању каиша", али не толико сопственог, колико некадашње браће из исте државе.

Словенија тако већ 16 година избегава обавезу да склопи договоре о исплати пензија осигураницима који су пре нестанка Југославије радили за словеначке фирме. Споразум између Босне и Словеније је "на чекању" око годину дана, јер се пазило да Словенија без буџетских потреса уђе у евро-зону 1. јануара, како не би била поремећена стабилност толара. Споразум између Словеније и Србије је још горе прошао – чека да се "заврши посао око претходног споразума" (са Босном). Овакав одговор је "Политика" добила из надлежног министарства (за рад, породицу и социјалну политику) које "нема довољно ресурса да истовремено ради на два споразума".

Наш извор упозорава да је неизвесна рентабилност монетарне политике Словеније и уколико Европски суд за људска права у Стразбуру позитивно реши тужбе оштећених клијената Љубљанске банке из Хрватске и Босне. Девизне штедише захтевају да им Нова љубљанска банка врати уложени новац плус камате, што може да доведе до банкрота овдашње највеће банке и опасно уздрма финансијску политику. Без обзира на одлуку суда у Стразбуру, словеначка влада мора да се држи строгих ЕУ правила у погледу стабилности евра, па се може наслутити каква судбина чека "словеначке пензионере" из Србије по питању споразума који су већ годинама гурнути на споредни колосек. Сви они су на неороченом чекању.