Ђурић: Проблематични пласмани највећи изазов

План нам је да и наредне године наставимо с подршком како правним, тако и физичким лицима. У условима неповољне опште пословне климе и лимитиране кредитно способне тражње то значи да ћемо морати да будемо увек неколико корака испред конкуренције како у делу квалитета понуде и сервиса, тако и по питању продуктивности и трошковне ефикасности.

Наш фокус остаје на пружању финансијске подршке привреди и грађанима, а недавно јачање капитала у износу од 130 милиона евра даће нам додатни потенцијал за даљи раст пласмана.

Најављено смањење инфлације и наставак макроекономске стабилизације створили би услове за очување стабилног девизног курса и даљу релаксацију монетарне политике, што би омогућило снижавање каматних стопа на динарске кредите који су у значајној мери били заступљени у нашој палети ове године, а то ће бити случај и у наредном периоду.

Ипак, извесно је да ће успорени економски раст под утицајем другог таласа кризе у Европи наставити да врши притисак на ликвидност привреде и 2012. године, па ће проблематични пласмани остати највећи изазов за банке.

С. К.

----------------------------------------------

Крстовић: Песимизам никуда не води

Сви се слажу да нас очекује тешка пословна и животна година, али потпуни песимизам не води никуда. Направићемо највећу грешку и у пословном свету и у управљању државним пословима ако се у страху од кризе потпуно закочимо, зауставимо активности и инвестиције и све сведемо само на мере штедње и смањење трошкова. То нас неизоставно води у потпуно замирање привредне активности, чије последице могу да буду погубне. Видимо да Европска централна банка предузима кораке на оживљавању кредитне активности. Нобеловац Џозеф Стиглиц упозорава да се мора покренути привредни раст, и то су знакови на које морамо и ми у Србији да обратимо пажњу.

Привреда полаже велику наду у започете разговоре на релацији државни врх – привредници – банкари, јер наговештавају да смо схватили неопходност уједињавања свих снага у овој заиста сложеној економској ситуацији.

Оно од чега сви страхују је могуће вођење монетарне политике без ослонца у реалним економским приликама. Тако да можемо доћи у ситуацију да на једној страни имамо привидну монетарну сигурност, а на другој страни праву економску катастрофу, рецесију и губитак још већег броја радних места. Више него икад, потребна нам је монетарна политика која разуме актуелни економски тренутак не само у Србији, већ и у целој Европи.

Е. Р.

----------------------------------------------

Павичић: Много теже него лане

У наредној години очекује нас више тешкоћа него у 2011. јер планирано нисмо реализовали, док се тек почетком 2013. у Србији могу очекивати неки реформски кораци, оценио је почасни директор компаније „Таркет” из Бачке Паланке Никола Павичић.

„У 2011. забележили смо велики спољнотрговински дефицит и додатно се задужили у земљи и иностранству, нисмо смањили јавну потрошњу која је главни разлог проблема у Србији већ смо је повећали”, рекао је Павичић за Танјуг.

Према његовим речима, са таквим резултатима улазимо у 2012. годину која ће бити много тежа, јер је укупна ситуација у свету врло сложена. „Оно што је за Србију прави хендикеп, то су избори. Ако избори буду у мају, ми ћемо у најбољем случају на јесен имати нову владу, па ће тој влади требати још пола године да направи темељан програм реформи”, мишљења је овај угледни привредник.

Према Павичићу, тек почетком 2013. године може се очекивати почетак реформи које се у у Србији морају спровести.

У 2012. години остаје оно што ће урадити 20.000 средњих и малих предузећа у Србији и од тога како ће се она снаћи зависи судбина Србије, поручио је Павичић.

----------------------------------------------

Смолић: Економских тешкоћа биће за две у једној години

Наредна година ће од свих привредних актера, а посебно од банака, тражити много флексибилности и одговора. Сви ћемо бити изложени не таласу него дуготрајнијем притиску кризе. Мораћемо да поведемо рачуна о све сложенијим захтевима клијената, потезима конкурената, активностима владе и НБС-а, а већина банака и о кретањима у банкама-матицама у иностранству. Сигурно је да наредна година неће бити упоредива с било којом ранијом и да ће банкари у тој једној „проживети” бар две. Сва та искушења доносе и нове прилике које ће искористити баш они малобројнији који су најфлексибилнији и који у наредну годину улазе квалитетно припремљени.

Највећа опасност су тзв. непознанице. Не само оне које су у вези с дешавањима на међународном тржишту, посебно банкарском, него још више непознанице око активности државе кроз поједине очекиване, најављене, наговештене или до сада непознате програме, који би свакако могли да доведу до значајних позитивних ефеката и релаксације пословања.

Остају нам и наредне године сви већ хронични проблеми привреде, фрустрирајућа неефикасност јавних предузећа, више оптимизма имамо око инфлације, а курс – својеглав...

Е. Р.

Цео текст прочитајте у штампаном издању од 3. јануара. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.