Рудно богатство чека инвеститоре

Ниш – На средокраћи пута од Алексинца према Сокобањи, у атару алексиначког села Суботинац, коначно су, после година и деценија оклевања, почела истраживања неискоришћеног рудног богатства. Најкраћи рапорт гласи: југоисток Србије и околина Алексинца – осим што леже на резервама од више десетина милиона висококвалитетног и висококалоричног мрког угља, који се, међутим, после експлозије метана у рударским коповима у новембру 1989. године и несреће у којој је погинуло 90 рудара не ископава – располажу и великим количинама уљних шкриљаца.

– У Министарству за животну средину, рударство и просторно планирање и Јавном предузећу за подземну експлоатацију угља „Ресавица” сагласили су се да се коначно започну геолошка испитивања и утврђивања резерви уљних шкриљаца. Ми смо при крају истраживања и захваљујући томе до краја године биће завршен елаборат о резервама. То ће бити основа за почетак преговора око стратешког партнерства са светски познатим компанијама и фирмама које су спремне да са нашом државом уђу у кооперантски посао на експлоатацији. Елаборат се завршава на основу досадашњих истраживања у пољу „Дубрава”, изнад Суботинца, пошто су узорци уљних шкриљаца већ неколико месеци на анализама у лабораторијама Рударског института у Београду и Државног института за рударство Естоније. Ова земља на Балтику водећа је по вишедеценијској експлоатацији уљних шкриљаца и производњи нафте од њих – рекао је за „Политику” директор Предузећа „Алексиначки рудници” Бошко Фуртула.

У „Дубрави” је стално на бушотинама екипа предузећа „Истраживачки радови”, из састава РТБ Бор, али и екипа рудара Алексиначких рудника и сокобањског угљенокопа „Соко”. Узорци шкриљаца ваде се из бушотина дубоких између 50 и стотину метара. До сада је избушено око хиљаду метара и узорци указују на висок проценат нафте у уљним шкриљцима – каже Фуртула.

Предео за који се претпоставља да је најбогатији и у којем се истражују резерве шкриљаца простире се на више десетина квадратних километара, речено нам је у Алексинцу. Право богатство је према првим, али доста поузданим, проценама између две и по и четири милијарде тона уљних шкриљаца. У околини Алексинца налазишта су богатија него, на пример, у Канади, где је око седам, или Естонији где је 8,5 одсто процената нафте у шкриљцима. Прве процене говоре чак и о више од 15 процената нафте у шкриљцима у „Дубрави” код алексиначког села Суботинац.

– Проста рачуница говори да би на овом подручју Србија експлоатацијом уљних шкриљаца могла да добије више од 200 милиона тона нафте. А осим нафте било би и других производа који се могу користити у петрохемији и грађевинарству и зато у локалним органима очекујемо да будемо укључени у цео пројекат – рекао нам је председник општине Алексинац Иван Димић.

У овом тренутку највише интересовања за експлоатацију уљних шкриљаца код Алексинца показале су компаније ВКГ из Талина у Естонији и „Гаспромњефт” из Русије. Ко ће бити стратешки партнер државе Србије у експлоатацији уљних шкриљаца, знаће се по окончању тендера, који ће бити расписан одмах по завршетку израде елабората о резервама, највероватније у првој половини наредне године. Поред Руса и Естонаца, за партнерство са нашом земљом, сазнаје се, заинтересоване су и компаније из САД и из неколико западноевропских земаља.

-------------------------------------------

Крај заблудама о „прљавој технологији”

У Србији се више од 30 година оклевало са истраживањима уљних шкриљаца у околини Алексинца, највише због тога што држава нема неопходна финансијска средства за експлоатацију, али и због заблуда о „прљавој технологији”. Наиме, стално се говорило да прерада шкриљаца у нафту може еколошки да угрози овај део земље. Будући да је у међувремену експлоатација уљних шкриљаца осавремењена, нема никаквих посебних разлога да се више одлаже и због тога су и Министарство за рударство, екологију и просторно планирање и ЈП за подземну експлоатацију угља одобрили истраживања код Суботинца.

А уљних шкриљаца, потврђено је, има у великим количинама на простору између Алексинца и аутопута Београд–Ниш, у долини Јужне Мораве.