Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Горостаси над рекама као сведоци историје

Фотографије београдских мостова изложене су на осам тространих паноа (Фото Р. Крстинић)

Сава и Дунав теку, мостови се мењају – од најстарије престоничке ћуприје пуштене у рад још 1884. године за железнички саобраћај до његовог најмлађег „потомка”, новог горостаса над шпицем Аде Циганлије. Прелазима преко река инспирисана је изложба „Мостови Београда” која ће бити отворена до 22. јануара. На осам тространих паноа, постављених на углу Змај Јовине и Кнез Михаилове улице, суграђани имају прилику да погледају фотографије и проуче историјат ових објеката.

Уз њихов развој осликан је и историјски контекст и стасавање главног града у периоду од готово једног и по века, од када је инфраструктура почела интензивније да се спушта на савске и дунавске обале. Мостови су посведочили о разним епохама и догађајима, од тренутака када је престоница још била класична варош која се полако ширила испод зидина Калемегдана до времена када је постала европска метропола.

Ратови, смене династија, режима и владара, бројна разарања, али и обнове, безброј познатих личности, али и обичних грађана који су преко њих прешли неки су од најбољих показатеља шта је све повезано у причи о овим грађевинама. Можда најбољи пример за то је готово заборављени Мост краља Александра Првог Карађорђевића, срушен у Априлском рату 1941. године. У послератном периоду овде је никао нови колос под називом Мост братства и јединства, да би потом коначно био „прекрштен” у Бранков мост по песнику Бранку Радичевићу.

Посетиоци изложбе на главној „штрафти” могу да се подсете и „биографије” познатог Панчевца (послератни назив био је Мост Црвене армије), где се пре нацистичке окупације налазио Мост краља Петра Другог. Више од седам деценија остао је једини прелаз преко Дунава, који очекује детаљна реконструкција.

Други део изложбе посвећен је прелазима новије генерације из периода социјализма, углавном шездесетих и седамдесетих година прошлог века, попут „Газеле” или Новог железничког моста. У одељку посвећеном Мосту на Ади приказане су и најупечатљивије фотографије настале у току градње овог објекта. Изложене су и скице прелаза који је на истом месту, на врху Аде Циганлије, требало да се нађе према пројекту који је израдио Ђорђе Коваљевски још 1923. године.

– Идеја изложбе је да се представе историјске прилике, развој и урбанизација града кроз изградњу мостова, уз указивање и на њихову симболичну улогу спајања људи и култура – истиче Даница Јововић-Продановић, директорка Музеја града Београда, организатора изложбе.

Аутор поставке је виши кустос овог музеја, историчар Дарко Ћирић, а за дизајн је задужен Иван Бенуси. Фотографије су уступили и општина Чукарица и новинска агенција Танјуг, док је покровитељ град Београд.

------------------------------------------------------------

Првенац  два пута рушен и обнављан

Први престонички мост отворен је 20. августа 1884. за владавине тада новопроглашеног краља Милана Обреновића. Подмиривао је потребе железнице, а два пута је рушен и обнављан. Најпре је до његовог уништења дошло у Првом светском рату, да би био поново оспособљен 1919. године. Други пут минирале су га југословенске трупе, како би успориле прелаз Хитлерових окупатора у Априлском рату 1941. Обновљен је захваљујући ратној репарацији и до 1979. био је једини железнички мост у престоници.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.