БЕЗ ЧИСТИХ РЕШЕЊА

Колико бирачи утичу на изглед коалиционих влада? Код нас се често каже: ,,Бирачи су рекли да тај-и-тај треба да буде премијер". Или: ,,Воља бирача је да владајућу коалицију чине ти-и-ти". Међутим, савремена политичка теорија каже да бирач не утиче на састав споразумних влада. Њих праве политичари, руковођени начелом другачијим од оног које води бираче. Грађани гласају према личним политичким преференцијама. Владе се образују према начелу највеће политичке моћи или према стратешким циљевима страначког вођства. А та два начела бирача и елите уопште не морају да се поклапају.

Рецимо, елитистичко ,,правило мање коалиције" каже да ће се пре образовати мања (а довољна) него ли већа владајућа коалиција. Зашто би се министарства делила на четири странке ако су за образовање владе довољне и три? Бирачи би, међутим, често волели да у коалицију уђе још нека странка. Али, ако политичари имају већину и без ње, они ће увек направити мању владу, не обазирући се на то шта кажу бирачи.

Једини начин да елита буде кажњена због непоштовања бирачких коалиционих преференци јесте да на следећим изборима они бирачи који су незадовољни саставом нове владе промене странку. Али, после четири године нова влада више није нова. И о њој се далеко више суди по постигнутим учинцима, него по почетном саставу. Зато се политичари и не обазиру превише на почетно расположење бирача. Уосталом, свака влада почиње са једним рејтингом а завршава са другим. А само се овај последњи заиста рачуна.

Па добро, ако је тако, зашто онда ДС и ДСС коначно не саставе владу? Одговор је једноставан и опет се уклапа у општу теорију политике. То је зато што се управо између ДС и ДСС протеже једна дубока линија друштвеног расцепа. На једној страни су ,,модернизатори", на другој ,,традиционалисти". Између њих влада отворени пропагандни рат који расцпељује друштво. Уз то, постоји и идеолоши расцеп елите и грађана. Српска елита је у огромној већини ,,модернизаторска", народ ,,традиционалистички". Да у елити организујете изборе ЛДП и ДС би имали 80 одсто гласова. У народу су они добили тек 28 процената. У елити су готово сви за НАТО. У народу, према последњем истраживању ,,Политикума" (др Слободан Миладиновић), само 31 одсто испитаника подржава улазак Србије у НАТО. У елити готово сви проповедају испоруку Младића Хагу. У народу, према истом истраживању, испоруку подржава само 28 одсто испитаника.

Расцеп се види и на нивоу другостепених политичких склоности. Гласачима ДС-а далеко је ближи Чеда Јовановић од Војислава Коштунице (,,Политикум"). Испред Коштунице је, по оценама гласача ДС-а, не само Ненад Чанак, већ од Коштунице боље стоје чак и Вук Драшковић, па и Маја Гојковић! Са друге стране, бирачи ДСС-а међу функционерима ,,жутих" уважавају једино Бориса Тадића. У свим другим случајевима, ближи су им радикали. За њих, Томислав Николић и Александар Вучић су далеко прихватљивија политичка решења од Божидара Ђелића или Драгана Ђиласа (

Отуда је влада ДС и ДСС, уколико је буде, пре политичко чудо, него саморазумљиво решење. Она је пре израз договора највише елите, него што представља некакав ,,аутентичан израз народне воље", или интимно расположење остатка елите. Јер, да је по жељама било једних или других, владу би пре правили само ,,модернисти" (ДС, ЛДП и Г 17 плус) или само ,,традиционалисти" (ДСС, СРС и СПС), него странке које тренутно учествују у преговорима (ДС, ДСС и Г 17 плус). Рецимо, према ,,Политикуму", за неки облик владе само ,,модерниста" или само ,,традиционалиста" укупно се одлучује 56 одсто бирача: 30 одсто за владу ДСС и СРС, 15 процената за владу ДС, ЛДП и Г 17 плус и 10 одсто за владу СРС и СПС. Тек 32 процента узорка је за ,,мешовиту" модернистичко-традиционалистичку владу ДС, ДСС и Г17 и још 12 одсто њих је за владу националног јединства (која је сличне, мешовите природе).

Тако ће се, парадоксално, и у српском случају догодити да се направи влада која ни у већем делу елите, нити у већем делу народа није главна преференца. Њом нико неће бити потпуно задовољан – укључујући и оне који се у њој нађу. Тако је то у парламентаризму. Он ретко даје ,,чиста" решења. Но, у расцепљеним друштвима чиста решења су често мач са две оштрице. Тај мач може бити употребљен за пресецање ,,Гордијевог чвора". Али, исто тако и за одсецање врата оне друге половине друштва.

Хоћемо ли ући у тај разик или не, то више не зависи од нас. О томе данас одлучује неколицина људи, на потесу од улице Српских владара до улице Кнеза Милоша. И најважније је да одлука буде само и искључиво њихова. Јер, савети и мишљења долазе са много добронамерних, али и оних других адреса. А награда или казна за одлуку стићи ће само на једну адресу. На њихову.