Позориште – прва новогодишња жеља

Испред Народног позоришта није било уобичајене гужве, иако је прва представа у  новој години изведена баш на овој сцени. Играла се Росинијева опера „Севиљски берберин”. Публика ипак није изостала. Уместо на улици, тискала се у холу – побегла од кише. И на паузи, били су ретки они који су промолили нос напоље. Пушачи без капута, на балкону, стресали су се и журили назад. Новогодишњу одлуку многих – „ове године ћу чешће ићи у позориште” пратиће и ове године ограничавајућа клаузула – „ако будем имао времена и новца”. 

Пре представе у националном театру може се купити карта за 100 динара. Ко нађе времена, за ову суму може да драму на сцени посматра са треће галерије. За комаде који су дуго на репертоару, уз мало среће и доброг старог „ко пре девојци”, нађе се и седиште у партеру.

– Купујем студентске карте, са попустом, па се некако снађем за место – каже студенткиња Ирина Сомборац – а не смета ми ни да стојим – додаје. – Пошто студирам сценски костим, често нас професори доведу на претпремијере.

Пензионерка Весна Радивојевић не може себи да приушти путовање у иностранство, али, каже, позориште није много скупо, за толико се увек нађе.

За педесетогодишњег Ненада Петровића месечни буџет није довољан да покрије све што би желео да погледа.

Звоно је означило крај паузе – гледаоци су пожурили да виде крај опере.