Pozorište – prva novogodišnja želja

Ispred Narodnog pozorišta nije bilo uobičajene gužve, iako je prva predstava u  novoj godini izvedena baš na ovoj sceni. Igrala se Rosinijeva opera „Seviljski berberin”. Publika ipak nije izostala. Umesto na ulici, tiskala se u holu – pobegla od kiše. I na pauzi, bili su retki oni koji su promolili nos napolje. Pušači bez kaputa, na balkonu, stresali su se i žurili nazad. Novogodišnju odluku mnogih – „ove godine ću češće ići u pozorište” pratiće i ove godine ograničavajuća klauzula – „ako budem imao vremena i novca”. 

Pre predstave u nacionalnom teatru može se kupiti karta za 100 dinara. Ko nađe vremena, za ovu sumu može da dramu na sceni posmatra sa treće galerije. Za komade koji su dugo na repertoaru, uz malo sreće i dobrog starog „ko pre devojci”, nađe se i sedište u parteru.

– Kupujem studentske karte, sa popustom, pa se nekako snađem za mesto – kaže studentkinja Irina Somborac – a ne smeta mi ni da stojim – dodaje. – Pošto studiram scenski kostim, često nas profesori dovedu na pretpremijere.

Penzionerka Vesna Radivojević ne može sebi da priušti putovanje u inostranstvo, ali, kaže, pozorište nije mnogo skupo, za toliko se uvek nađe.

Za pedesetogodišnjeg Nenada Petrovića mesečni budžet nije dovoljan da pokrije sve što bi želeo da pogleda.

Zvono je označilo kraj pauze – gledaoci su požurili da vide kraj opere.