Тајна дуговечности у образовању

Вечити студенти, односно они који нису претерано журили да из школских клупа изађу што пре ни сањали нису да су својим стилом живота, због којег су им сви придиковали, освојили важан животни поен – живеће дуже, а, по свој прилици, и здравије. Шалу на страну, вечити студенти нису баш сјајан пример, али научници тврде да би тајна дугог живота могла да лежи у годинама које смо у младости провели школујући се.
Порука неколико научника који се баве економијом здравља и старењем, у чланку који је ових дана објавио "Њујорк тајмс", јесте да државе уколико желе да побољшају здравље нације треба више да улажу у образовање него у медицинску негу. Даље кажу да ће неколико година више проведених у клупи у младости донети добит деценијама касније, у старости.

Ево новог адута у потрази за тајном дуговечности. Шта је то што доноси дуг живот, здравље, благостање? Новац, одсуство стреса, топла и складна породица, много пријатеља?

Брига о здрављу

Џејмс Смит, економиста на подручју здравствене области, у потрази за овим одговором, сматра да тајну дуговечности треба потражити у – образовању. Он чак тврди да и најбоље здравствено осигурање не мора да утиче на дужину животног века човека, али је сигуран да нас образовање води у дуговечност и добро здравље.

Професор др Младен Давидовић, са катедре за геријатрију Медицинског факултета у Београду, каже да образовање већ дуго у науци о геронтологији слови као веома значајан фактор за постизање доброг квалитета живота и дуговечност.

– Време које сте провели у школским клупама дефинитивно није бачено време – уверава нас професор Давидовић, упркос чињеници да у Србији, због поремећеног система вредности, школовање већ дуго није у врху приоритета младих.

Овај геријатар нас упућује да се присетимо старих Грка, или и наших академика. Грчки филозофи, у време када су људи умирали од заразних болести, доживљавали су и 80 година. Наши академици, али и сликари и учени људи такође живе дуже него просечни радник.

– Позната је чињеница да је образовање важно, да здравље и креативност и интензиван умни рад делују превентивно на оно што ми геријатри називамо когнитивни дефекат у старости, а односи се на заборавност, конфузију или сенилност у старости. Осим тога, здравствена писменост утиче на дужину људског века – брига о здрављу увек је боља код људи који су здравствено просвећени – каже др Давидовић. Најбоља инвестиција једне политике јесте улагање у знање и школовање. Он каже да никада не смемо да заборавимо да писменост не подразумева да знамо да се потпишемо и да на пијаци израчунамо колико шта кошта, како се код нас дуго сматрало.

Давидовић се не слаже са америчким демографима и економистима здравља који умањују значај социјалног здравственог осигурања, објашњавајући да је у сиромашној земљи, као што је Србија, овај сегмент од пресудне важности.

Амерички научници се, међутим, нису бавили феноменом стогодишњака са Кавказа или нашег Хомоља, на пример, који се сигурно не могу похвалити многим годинама проведеним у школским клупама. Др Давидовић каже да треба правити разлику између стогодишњака који су, ипак, ретки и онога што представља просечну дужину животног века, која, између осталог, показује благостање једне земље. Осим тога, др Давидовић каже да има много митова када се говори о стогодишњацима са Кавказа, а не постоји студија која би овај мит, односно тврдњу научно доказала.

Здрава храна

– Здрава храна, више активности, смањивање фактора ризика за срчана обољења, забрана пушења, указивање на важност контроле холестерола, крвног притиска и шећера у крви допринели су повећању дужине живота у целом свету. Западна цивилизација је само вакцинацијом постигла продужење животног века за 28 година и то не можемо да постигнемо ниједним јогуртом и кефиром ма како здрав он био. За то нам је потребно опште образовање и здравствена писменост – категоричан је др Давидовић.

Адријана Љиерос-Мунса, са Колумбија универзитета, пратила је, на основу извештаја од пре сто година, ефекте промене дужине основног школовања у неким државама које су са шестогодишњег прешле на седмогодишње школовање. Резултати су били запањујући: генерације које су само годину дана више провеле на основном школовању живеле су дуже. Занимљиво је да то колико неко воли или не воли да иде у школу не утиче на овај позитиван ефекат.

Ово је још једном потврдило да се темељи доброг здравља и дуговечности ударају у најранијем детињству и потврђује раније закључке да здравље и исхрана у раном узрасту, чак и док смо још у мајчином стомаку, значајно утиче на стање здравља у средњем и познијем добу.