Три жеље у новогодишњем пакету

Када су чланови Одбора за хитна питања ФСС 9. новембра 2010. за селектора наше младе фудбалске репрезентације именовали Александра Јанковића истакли су да од њега очекују да оформи нову генерацију и да селекцију врати на стазе успеха са које је скренула под вођством Ратомира Дујковића. Вредан, амбициозан и жељан изазова, нови задатак дочекао је спреман. Засукао је рукаве и кренуо ка испуњењу циљева. После серије од седам пријатељских утакмица у којима је испробавао и играче и тактику, ушао је у квалификациони циклус за Европско првенство 2013. у Израелу сигуран да је изабрао прави пут. Након пет мечева Србија је лидер Четврте групе са добрим изгледима да ту и остане и пласира се у бараж у којем ће учествовати десет победника група и четири најбоље другопласиране репрезентације.

Како оцењујете 2011. годину?

– Она је била посвећена стварању тима и постављању темеља за нови квалификациони циклус. Екипу смо градили од играча који претходна такмичења нису завршили на очекиваном нивоу ни у младој, ни у омладинској репрезентацији. Хтео сам код тих момака да видим реакцију – жељу, па чак и инат и револт, да с додатним ентузијазмом поправе утисак. Имали смо доста времена и контролних утакмица. Пажљиво и плански смо бирали противнике, филтрирали и дошли до тима способног да изнесе цео циклус, који није лак. Зато сам свеукупно задовољан.

Од фебруара до новембра било је доста промена?

– То потврђује поглед на структуру екипе. На утакмици против Северне Ирске играла су само два играча из првог меча са Израелом. Успоставили смо одређене критеријуме понашања и играња, тако да онај ко претендује на место у младој репрезентацији има задатак да се у њих уклопи. Селекција није затворена и сви су добродошли.

Како сте решили проблем дисциплине?

– Разговором и договором. Имам јасне захтеве. Да би моја прича о заједништву имала смисла морам да будем правичан и да заштитим интегритет екипе. Кажњени момци су схватили поруку, прихватили правила и вратили се у конкуренцију.

Шта очекујете од 2012. године?

– Да завршимо с конструкцијом тима који побеђује. Наш први  резултатски циљ је да се пласирамо на Европско првенство. Други је да регрутујемо играче за „А” репрезентацију. Мислим да је реално да у 2012. дамо неколико играча за најбољи тим. Трећи је да интегришемо момке, који ће за младу селекцију да играју и у следећем циклусу. Већ сада имамо седам-осам млађих међу 22. Желим да иза себе оставим базу састављену од играча навиклих да побеђују.

Који је домет ове генерације?

– Не бавим се дометима и постављањем великих циљева. То је посао за послодавце и људе који гледају коначан резултат. Моја преокупација је наредна утакмица против Фарских Острва. Дужан сам да учиним све да победимо. У функцији тог меча крајем фебруара одиграћемо пријатељску утакмицу у којој ћемо пробати оно што желимо да применимо против Фарана. Покушаћемо да нашем тактичком арсеналу додамо још једно решење, да играмо са два нападача.

Да ли имате решење да побољшате ефикасност?

– Проблем реализације прати нас од почетка. Стварамо шансе, али немамо конкретан учинак и распуцаног стрелца. Неколико играча по свом профилу могу да буду голгетери, можда и за „А” тим. Нећу да их именујем, да им не бих наметао непотребан притисак. Пробаћемо да у фебруару и јуну разиграмо што већи број нападача, да стекну самопоуздање и постигну неколико везаних голова. Да бисмо направили резултат какав претендујемо потребно је да неко од нападача повуче тим, да постигне гол из прве шансе или да практично и без ње преломи утакмицу.

Зашто у млађим категоријама имамо успеха, а после он изостаје?

– Зато што због лоших потеза губимо играче на прелазу из омладинског погона у сениорски тим. Акценат мора да се стави на игру, а не на боравак у великом клубу. Једино на такмичарским утакмицама играч се правилно развија и стиче оно што не може на тренингу. Ако не игра губимо га у 20. или 21. години и он остаје само бивши таленат. Ове теме су осетљиве и болне, пошто у избору пута, поред играча, учествују и родитељи и менаџери и разни људи, који имају неки свој интерес. Тешко је повући прави потез.

Ђорђе Смиљанић