Заташкана одговорност

ШАБАЦ – Док је "закуцавао" лопту у кош на игралишту Спортског центра "Гучево" код Лознице, 20. августа прошле године, на 15-годишњег Николу Марковића из шабачког приградског насеља Мајур срушила се дотрајала конструкција. Од задобијених повреда дечак је дан касније преминуо у Ургентном центру у Београду. Иако је од тада прошло више од четири месеца, истрага поводом трагичног догађаја готово да није покренута, што је додатно потресло несрећну породицу и натерало их да се обрате министру правде.
Несуђени ученик првог разреда Техничке школе у Шапцу Никола Марковић, у спортском кампу на планини Гучево боравио је са четрдесетак чланова кошаркашког клуба "Чивија ′96" из Шапца.
Група коју су водили тренери Зоран Љубишић и Душан Симић, обојица професори физичке културе, стигла је само неколико сати пре трагичног догађаја, а требало је да остане до 27. августа.

Прву "прозивку" тренери су заказали у 17.55 часова, али је неколико младих кошаркаша на терен изашло раније. Марковић је био изузетно развијен и висок, преко 190 центиметара, а када је скочио и ухватио се за обруч, комплетна конструкција се извалила из бетона и пала на њега. Дечака са тешким повредама главе, у бесвесном стању, екипа Хитне помоћи Здравственог центра у Лозници одмах је превезла у Ургентни центар у Београду, али лекари нису успели да му спасу живот.

– Сувишно је описивати какав шок смо преживели мој брат, снаха и ја као тетка. Ужасно је и за оног ко га није познавао. Замислите, дете сте послали да се бави спортом, да га одвојите од улице, лошег друштва, а донесу вам га у мртвачком сандуку. Мислили смо да је то ружан сан... Затим, читамо новине у којима пише "конструкција без мане", или "надлежни грађевински стручњаци проверили исправност коша". Нигде имена тог стручњака, нигде имена директора СЦ "Гучево", који је одговорно лице – прича револтирано Николина рођена тетка Снежана Зиндовић.

Она каже да је нешто више од месец дана после трагедије (око 5–6. октобра) телефоном разговарала са општинским тужиоцем у Лозници Николом Обрадовићем и питала га да ли је стигла пријава полиције поводом догађаја, и од њега добила одречан одговор. Међутим, када је позвала ОУП у Лозници полицајци су јој  дали број предмета и рекли да је 1. октобра прослеђен тужилаштву.

–  Поново сам се обратила Обрадовићу, који ми после провере потврђује да је извештај стигао, али да је јако штуро написан, да истражни судија није излазио на лице места, вештак такође... Обећао је да ће он позвати вештака, који ће наводно брзо урадити посао око исправности коша. Тужиоца зовем после месец дана, и он ми каже да вештачење није обављено, јер је кош у међувремену уклоњен, али да они имају фотографије са лице места, па ће се стручњаци изјаснити на основу тога – каже Снежана.

Према њеним речима, тек 14. децембра прошле године добили су информацију да су поводом Николине смрти "покренуте истражне радње и то против непознатог (НН) лица". Породица је поново у шоку!

– Четири месеца је прошло и шта је суд урадио? Овде је у питању дете од 15 година. Данас, сутра, отићи ће и друга деца, а где их то шаљемо? Да ли је битно само купити Спортски центар, узети паре од деце, а у каквом је стању – мање је важно. Ко је тај власник или директор, који је толико моћан и утицајан, да његово име не смеју да објаве новине, полиција, па ни суд? Ако је НН лице одговорно за Спортски центар, да ли га је и НН лице купило? Треба ли неко да одговара за смрт недужног детета, које је отишло на припреме у "спортски центар", а не на неки обичан терен за који нико није надлежан – пита у писму министру Зорану Стојковићу породица несрећног дечака Николе Марковића.