Ко гура Хилари Клинтон

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У традиционалној анкети агенције Галуп у којој се Американцима још од 1948. поставља питање којој жени и ком мушкарцу се највише диве, већ десету годину заредом победник у првој категорији јесте Хилари Клинтон, док је у другој, по четврти пут узастопно, то Барак Хусеин Обама.

Њих двоје су били љути ривали за председнику номинацију 2008, у којој је победио Обама, а у управо започетој изборној години учестали су предлози да њих двоје, овога пута заједно, као већ осведочено добри сарадници (Клинтонова је један од најуспешнијих чланова Обамине владе), буду на гласачком листићу демократа на председничким изборима у новембру.

Предлог је сасвим логичан и политички сврсисходан: најновије аргументе за то изнео је јуче колумниста „Њујорк тајмса” Бил Келер (донедавни главни уредник листа). По њему, ово би прво била највећа гаранција да би Обама био реизабран, друго, заједно би погурали и избор нових демократа у Конгрес и, треће, Клинтонова би имала одличну стартну позицију да на изборима 2016. постане прва жена председник САД, што јој је 2008, због свежине и убедљивости Обамине кампање, измакло.

Келер, који је очигледно добро упућен у збивања у Обамином окружењу, наводи међутим да је главна препрека овој комбинацији сам Обама са првим кругом својих сарадника. Њему, наводно, не одговора политичка филозофија Клинтонових, којима је успех важнији од начина на који се до њега стиже. Његови сарадници затим верују да им није потребна Хилари да би обезбедили други мандат.

Из перспективе Клинтонових, Обама је међутим политички наивац, младалачки арогантан и „срећнији да буде у праву него успешан”. Као државна секретарка, Хилари је међутим била лојалан сарадник, док је њен супруг, Бил Клинтон, бранио Обамину владу (мада ју је понекад и јавно саветовао).

Келер, упркос томе што констатује да ова идеја наилази на велике препреке, износи следећи сценарио: крајем зиме или почетком пролећа, Клинтонова подноси оставку да би написала своје мемоаре, Обама потпредседнику Џозефу Бајдену у надлежност преноси и Стејт департмент, а онда у септембру, на конвенцији демократа, Обама позива одморну Хилари да се заједно супротставе републиканским изазивачима.

То ће, како ствари сада стоје, највероватније бити Мит Ромни, који ће за потпредседника кандидовати младог сенатора са Флориде Марка Рубија (40), што би му помогло да привуче део латино гласова (Рубио је кубанског порекла), али и републиканску базу увери да је доследан конзервативац (Рубио је миљеник покрета „Чајанка”).

Прогнозу сличне врсте – да ће Џо Бајден и Хилари Клинтон заменити улоге – изнео је прошлог октобра и чувени репортер „Вашингтон поста” Боб Вудворд (који је славу стекао откривајући „Аферу Вотерјегт”), што је тада одлучно демантовано и из Беле куће и из Стејт департмента.

Клинтонова са своје стране већ одавно најављује да не жели да, у случају Обамине победе, поново буде шефица дипломатије. За то наводи више разлога, од умора (прошле године је посетила 45 земаља, у авиону провела 506 сати и прешла 383.000 километара), до поменутих планова за мемоаре и жеље да јој ћерка роди унуку.

У току је међутим и прилично загонетна кампања, чији се организатори не знају – да она уместо Обаме буде председнички кандидат демократа.

На сајту http://www.runhillary2012.net, као и на истоименој страници на „Фејсбуку”, налази се „Петиција да се Хилари Клинтон регрутује за председника 2012”, где се посетиоци позивају да то потпишу. Иста порука – да би Обама нацији учинио велику услугу ако би се повукао и место председничког кандидата партије уступио државној секретарки – Американцима се усађује у главу и аутоматским телефонским позивима, који су иначе овде једна од често коришћених метода за политичко убеђивање.

Ко „гура Хилари”? Политички портал „Политико” нуди једноставан одговор: то је ујдурма републиканаца да подрију редове демократа.