Време је за праве приче

СУБОТИЦА – На репертоару Драме на српском језику суботичког Народног позоришта налази се представа коју је могуће видети само овде и у Лондону. "Мишоловка" Агате Кристи никада није екранизованa јер још увек живи као представа на Вест Енду, a редак је гост овдашњих театара. Играна је само у суботичком позоришту пре око три деценије и веома кратко у Београдском драмском позоришту. Ову интригантну причу суботичкој публици вратио је Милош Пушић, млади редитељ из Новог Сада, апсолвент режије тамошње Академије уметности у класи професора Боре Драшковића. До сада је Милош у Српском народном позоришту режирао представе "Фридрих Диренмат" и "Физичари", а у оквиру Пројекта 3 посвећеног новој српској драми, на сцену је поставио текст Весне Радовановић "The Greatful Alive". Снимио је и краткометражни филм "Таг".

Милош Пушић каже да није имао дилему око постављања дела Агате Кристи на сцену суботичког театра. Кримићи као вид интелигентне и активне забаве, при чему аутор дела нуди сјајно испричану причу, представљали су комбинацију два елемента који су тренутно редитељу изузетно важни.

– Малобројни су они који и данас желе да испричају причу на класичан начин. Можда и због тога што смо ми земља у којој се много прича без  резултата. Људи као да више не верују у добру причу, у позориште где постоји и реч, а не само слика. Мени је добар текст увек изузетно важан и због тога није било дилеме да се представа уради онако како она то и захтева, на класичан начин, у времену и амбијенту у којем је испричана – каже Пушић.

Млади редитељ објашњава да је, наравно, увек постојала могућност да се текст измести, рецимо у кућу "Великог брата", али да таква врста експеримента у којем се губи драж и суштина добро испричане приче њега не занима.

– Схватам потребу, посебно младих редитеља, за експериментом, али на основу онога што сам до сада имао прилике да видим, чини ми се да се то овде чешће своди на понављање онога што је већ давно урађено и виђено – објашњава Пушић.

После само двомесечних проба завршио је рад у суботичком театру, где му је, каже, режирање изузетно пријало јер је ансамбл добро уигран, а атмосфера позитивна и радна. Већ размишља о неколико драмских текстова домаћих и страних аутора које би хтео да постави на сцену јер код нас нису играни. Ипак, пре свега тога је дипломски испит.

– Мој дипломски рад је филм "Успаванка за дечака" урађен по тексту приповетке Александра Тишме "Школа безбожништва". Он се бави проблемом некажњеног злочина. Имао сам дивну сарадњу са глумцима Александром Ђурицом, Анитом Манчић, Борисом Исаковићем и Игором Мартиновићем који су ми много помогли. Филм је у завршној фази монтаже. Иако бих у будућности желео да се бавим више филмском режијом, јер мислим да оставља више простора за причање прича, пријају ми повремени искораци из стварности када се потпуно посветим раду на некој позоришној представи – каже Пушић.