Празници напунили сигурну кућу

Између веселе новогодишње ноћи и највећег хришћанског празника четири жене и шесторо мале деце примљено је у сигурну женску кућу у Београду, која 24 је часа дневно отворена за „избеглице“ из топлог породичног гнезда. Илустративни доказ тезе да празницинису прилика само за размену поклона већ и тешких речи и претњи убиством представљају и најновије „становнице” сигурне женске куће које су у Београд дошле у првим данима ове године, и то из Вршца, Ваљева и Кучева.

Једна од њих стигла је са петомесечном бебом у наручју, јер ју је супруг избацио у ледену јануарску ноћ са претњом да ће је убити ако икада више пређе праг његове куће. Са њим је у некадашњем породичном дому остало двоје деце које мајка због страха није успела да поведе са собом.  

Весна Станојевић, координатор Саветовалишта против насиља у породици, које већ 16 година носи велики део институционалне небриге према жртвама насиља, каже да након вишедневних празника увек долази до повећаног прилива жене и деце у сигурну женску кућу.

– Нефункционалне породице у којима „царује” насиље постају још нефункционалније у празничним данима, јер је тада цела породица на окупу и укућани више времена проводе заједно. Осим тога, не треба заборавити да алкохол, којим се у неограниченим количинама „залива” празнично расположење, доводи по повећања агресивности. А када екстатично расположење прође и када се схвати да се за празничну трпезу, провод и поклоне потрошило више него што то буџет дозвољава, бес због финансијског „фијаска” преставља додатни мотив да се искали на ближњем свом – а то су најчешће жена и деца – закључује Весна Станојевић и додаје да искуство говори да су, осим празника, март и септембар месеци када највећи број жена затражи уточиште у сигурној кући.

Психолог Маја Петровић подсећа да празници представљају лакмус-папир породичне (не)слоге и да могу бити и благослов и проклетство – у зависности од климе која влада у породици. 

„У каквој ћемо атмосфери провести новогодишње празнике у великој мери зависи од (не)склада у коме породица живи 365 дана у години, јер су празници дани у којима смо углавном ’затворени’ у кући и ’осуђени’ на породицу, односно упућени једни на друге. Празници појачавају базично расположење, тамо где тиња рововски рат може да дође до борбе ’прса у прса’, а тамо где су односи функционални, празници су прилика да још више усрећимо једни друге. У здравим породицама партнери се радују празницима јер знају да ће то бити прилика да привремено изађу из брзог воза живота који тутњи 365 дана у години и проведу више квалитетног времена сами или са малишанима. У несрећним породицама са стрепњом се ишчекују ови дани, јер сви укућани само чекају моменат када ће од најбезазленије ситуације настати дуготрајна расправа у којој ће сви страдати“, каже наша саговорница.