Увертира за нове изборе

АНАЛИЗА ВЕСТИ

Три месеца после парламентарних избора, у Аустрији је образована нова влада. Челници најпопуларнијих парламентарних странака, лидери социјалдемократа и народњака, постигли су коалициони споразум чији се рок трајања већ на самом старту доводи у питање. Уочи сутрашње инаугурације, полагања заклетве пред председником републике Хајнцом Фишером, у редовима коалиционих странака, али и у опозиционим кружоцима, иронично се примећује да је валидност споразума загарантована – до следећих, превремених избора. У прилог непријатним предвиђањима иде чињеница да ниједна од две коалиционе странке није истински задовољна постигнутим компромисом.

Незадовољство, пре свега, влада међу социјалдемократима. Победницима на парламентарним изборима прошле јесени припало је, према очекивањима и традицији, место канцелара. Страначки лидер и досадашњи мандатар Алфред Гузенбауер, међутим, скупо је платио пристанак народњачких ривала да са њим образују нову владу. Био је принуђен да им преда кључне ресоре – министарства спољних и унутрашњих послова, финансија... Међу народњацима, опет, као повод незадовољству послужио је сам пристанак на улазак у коалицију. У потаји се спекулисало са лукавством досадашњег канцелара Волфганга Шисела, који је претварао изборне поразе у постизборне тријумфе. Попут 1999. године, када је као трећепласирани на изборима оформио коалицију са екстремном десницом Јерга Хајдера, а победничке социјалдемократе послао у опозицију.

Шиселов опроштајни поклон

Непристрасни аналитичари истичу, међутим, ако социјалдемократи и имају разлога за незадовољство, народњаци имају довољно повода да ликују. Уз коалициони договор о независном деловању у повереним им министарствима који омогућава да наставе политику из претходног мандата.

Социјалдемократима, са друге стране, тешко да ће поћи за руком да испуне изборна обећања, остваре зацртани циљ, зауставе разградњу постојећег социјалног система. Чак и релативни успех преговарача грађанске левице, преузимање министарства одбране, описан је као "горак залогај". Противници набавке скупих млазних ловаца типа "еврофајтер" обрели су се у нелагодној ситуацији да одлуче о евентуалном раскиду уговора, који су у току изборне кампање захтевали, да преузму одговорност за трошкове које би таква одлука изискивала – више милијарди евра.

Као архитекта коалиционог договора, извесно повољнијег по народњаке, означен је одлазећи канцелар Волфганг Шисел. Пре него што је предао све лидерске функције у руке наследника Вилхелма Молтерера, да би се повукао на позицију шефа клуба демохришћанских посланика у парламенту, Шисел је, истиче се, даровао странци опроштајни поклон – препустио је ривалима из грађанске левице лидерску позицију у влади из које пут неминовно води у опозицију.

Канцеларове калкулације

У најалармантније предзнаке предстојећег раскола у окружењу новог канцелара Гузенбауера убраја се чињеница да је свега 75 одсто партијског руководства дало глас одобравања оствареном коалиционом пакту. Десети послератни канцелар Аустрије Алфред Гузенбауер, донедавно популарни "Гузи", није показао претерану забринутост отпором партијских другова. Како је аутору "Политике" испричано у партијској централи социјалдемократа у Бечкој улици Левелштрасе, Гузенбауер је прошлог викенда наложио да се обогати трпеза учесника традиционалног новогодишњег страначког састанка. Уместо хладног бифеа партијски лидер и домаћин понудио је димљену пастрмку и глазирану телетину, уз коментар: "Нова одговорност тражи квалитетнију исхрану."

Демонстрација задовољства међу познаваоцима прилика се објашњава чињеницом да је Гузенбауер постигао више од планираног на, каже се, трновитом путу ка консолидацији странке. Не само да је, после 2533 дана проведених у опозицији, вратио своју странку на чело парламента. Гузенбауеру је пошло за руком да спроведе ротације на свим кључним кадровским позицијама. Некадашњи обожавалац Че Геваре, Гузенбауер се окружио симпатизерима идеја шездесетосмака, и бившим лидерима аустромарксистичке омладинске фракције Младих социјалиста.

"Успеси на државнополитичком нивоу уследиће сами по себи, најкасније после следећих избора или раскида коалиционог договора", речи су које се приписују Алфреду Гузенбауеру. Да таква размишљања нису без основа, потврђује изјава "пословође" зелених Михаеле Збурни. Рекла је да зелени и даље стоје на располагању социјалдемократима – ако се окрену алтернативи мањинске владе, уз учешће зелених.