Све што је објављено – тачно је

Имајући у виду да је "Политика" објавила реаговање Унмика на текст о српској имовини на Космету под насловом "Нетачне информације о имовини на Космету", 6-7. јануар 2007. године, истичемо да су нетачне или делимично тачне информације дошле од Унмика, а не од Координационог центра. Све што је објављено у "Политици", 4. јануара, под насловом "Срби већински власници", тачно је, па стога молимо уредништво "Политике" да објави овај текст у целини имајући у виду да је од пресудне важности и у националном и државном интересу то да се ништа не прећуткује, а заштити српска имовина на Космету.

У саопштењу Унмика од 4. јануара 2007. године, објављеном у божићном броју "Политике", наводи се да је Стамбено-имовинска агенција (ХПД) до јуна 2003. примила 28.439 захтева за враћање имовине (станова) и да је до данас решено 97,5 одсто захтева. Међутим, треба се запитати шта значи "решено"? То заправо значи да је стан ослобођен од нелегално усељеног лица, а кључеви предати власнику стана, што у косметској свакодневици значи да Србин, власник стана, не сме да остане у стану, па стан остаје празан и без заштите. Али, будући да је ХПД "решио" случај, за свако наредно узурпирање истог стана ХПД више није надлежан. Дакле, најразумљивијом терминологијом речено – реч је само о легализацији отимачине, јер уколико Србину поново узурпирају имовину коју му је ХПД већ једном, а на његов захтев вратио у посед, то лице губи право да поново тражи од ХПД своју имовину, што је, узгред и логички нонсенс. Могућан је и другачији сценарио – да се стан након ослобађања од узурпатора преда под управу ХПД. Али, тада ХПД на врата стана окачи обавештење да је стан под управом ХПД – па се оставља на савест другима да то поштују или не. Додуше, на званичним састанцима са представницима Координационог центра, ХПД је обећавао да ће формирати Агенцију за рентирање таквих станова и да ће Србима власницима бити плаћена рента за коришћење њихових станова, али је то отпочело од новембра прошле године и не можемо још дати оцену тога. Досад је, међутим, важило правило да којим год путем Срби ишли под плаштом ХПД – остаће без имовине.

Оснивањем Косовске агенције за имовину, чија је надлежност решавање жалби које се односе на приватну непокретну имовину, наставља се битка Срба за право на имовину, који сада поново подносе захтеве о својој узурпираној имовини. Проблем је у томе што протерани Срби не знају ко им је узурпирао имовину, јер већ седам година немају приступ својим парцелама. Друго, шта ће се десити када им Агенција донесе решење којим се потврђује да је то њихова имовина? Хоће ли им то омогућити да се врате у посед? Који су механизми за то, или ћемо само дати повод Агенцији да прогласи да великих узурпација имовине и нема. Хоће ли то обавезивати Службе за катастар које уводе нове Регистре имовине, а које Унмик у свом реаговању не помиње.

Делимично је тачно да се на КиМ примењује савезни Закон о основним својинско-правним односима из 1980. Али, треба знати да се до дана данашњег не зна прецизно који се све акти и из које области на КиМ примењују, који се не примењују, а посебно се не знају јасни критеријуми о делимичној примени или не примени акта. Дакле, у јужној српској покрајини требало би да се примењују закони из СФРЈ од пре Милошевићевих уставних амандмана, затим Унмикове уредбе, затим акти привремене скупштине Косова и других албанских институција, као и закони Србије који "нису дискриминаторни". У пракси то значи да се примењују они акти који су по Србе најнеповољнији.

Дакле, члан тог савезног закона на који Унмик указује каже, између осталог, да се право својине стиче и грађењем на туђем земљишту. И још дословно каже: "Лице које може бити носилац права својине, а које изгради зграду или другу грађевину на земљишту на које други има право својине, стиче право својине и на земљишту на коме је изграђен грађевински објекат, ако није знало да гради на туђем земљишту, а власник земљишта је знао за изградњу и није се одмах успротивио". Управо је оваква формулација основ за злоупотребе, јер је Унмик свестан да у области имовине влада прави хаос и да без обзира што је њима поверено управљање државном и друштвеном непокретном имовином они немају сазнања где се та имовина налази и ко је фактички користи и на кога се она уписује.

Велику одговорност сноси Унмик јер је одлучио да не примени добар модел из Босне и Херцеговине, где је успешно извршена реституција укупне непокретне имовине која је узурпирана током рата деведесетих година. На тој међународној институцији је и одговорност, јер је дозволила да се промене и топоними на Космету, што је поред узурпације и отимачине имовине само још један вид етничког чишћења Срба, па чак и етничко чишћење историје и географије. Истовремено, без истинске сарадње са Србијом, власничка права свих становника Космета, без обзира на њихово етничко порекло, не могу бити обезбеђена.

Захваљујемо и "Политици", јер је показала изузетан професионалан напор не би ли својим читаоцима омогућила увид у реаговање Унмика на велики православни празник Божић.

Славко Живановић,
шеф Одељења за медије и комуникације
Координационог центра Србије
за Косово и Метохију