Влада у Загребу штитила Мерчепа

Од нашег сталног дописника

Загреб, 9. јануара – Недавно обелодањивање дела тајног архива америчке ЦИА изазвало је разумљиву знатижељу. У том сада јавности доступном пакету докумената налази се и извештај ЦИА под насловом "Хрватска: Улога Томислава Мерчепа у злочинима" у којем се детаљно износи све до чега су амерички обавештајци дошли пре 12 година о овом ратном злочинцу, као и анализа понашања тадашње хрватске владе у вези са тим. У извештају, с којег је сада скинута ознака тајности, међутим, нема нечег посебно новог о чему јавност у вези са Мерчепом већ не зна, али потврђује све то, а посебно понашање одговорних хрватских власти.Тако се већ на почетку наводи да је "бивши хрватски парамилитарни вођа Томислав Мерчеп одговоран за бројна кршења људских права и других илегалних чинова током рата у Хрватској 1991. године", као и да је хрватска влада још 1992. године знала да је дотични починио ратне злочине у Пакрачкој пољани и Госпићу, али је то "избегавала да истражи". Аналитичари ЦИА су тада закључили да су у влади  "страховали од утицаја неких десно оријентисаних политичких вођа", а неки су га штитили и зато што су "ценили његове способности".

Обавештајци ЦИА такође су закључили да ће хрватска влада и даље избегавати било какве озбиљније акције против Мерчепа и да ће настојати да прекине све везе с њим,  надајући се да ће цео тај случај временом бити заборављен. Наводе, између осталог, и да ће због међународних притисака влада бити вољна да жртвује Мерчепа, али само пошто пажљиво одвагне да ли ће бити у стању да издржи унутрашње притиске и отпоре оних који га подржавају.

Као што данас знамо ова процена је била тачна, јер у протеклих 12 година Мерчепу се ништа није десило иако је у медијима много пута писано о злочинима које је над српским цивилима починила јединица којом је командовао. Штавише, у фебруару ове године хашко тужилаштво доставило је хрватском Државном тужилаштву обимну документацију коју су њени истражитељи прикупили о Мерчеповим активностима током протеклог рата, али до сада јавности није саопштено да ли је покренута кривична истрага против "вуковарског крвника".

У  извештају ЦИА се наводи, између осталог, да је Мерчеп 1991. године формирао јединицу од 2.000 људи који су се борили за хрватску независност и да је исте године починио и директно наредио бројне злочине као што су мучење, убиства и нестанак већег броја срба у Вуковару, Пакрачкој пољани, Госпићу и Загребу. Најтеже оптужбе односе се на збивања у Пакрацу и Пакрачкој пољани, када је – како се наводи – наредио масовну ликвидацију Срба.

Спомиње се нестанак и ликвидација двадесетак Срба у Вуковару који су одведени на саслушање у полицију пре него што је интервенисала ЈНА у том граду, затим Мерчепова умешаност у ликвидације српске породице Зец у Загребу и још неколико особа из Загреба које су допремљене у Пакрачку пољану и тамо мучене и ликвидиране. За наведене злочине, наводи се такође у извештају ЦИА, постоје "бројна сведочанства преживелих сведока, којима додатну веродостојност дају и пронађена тела у масовним гробницама".