Први велики рез Мадрида

Нови све црњи бројеви роје се над Шпанијом, док су идеје како да се изађе из зачараног круга економске депресије пресушиле, или се крију док се не види како ће проћи самит Европске уније у Бриселу – 30. јануара.

Суочена са коначним бројем о буџетском дефициту од осам одсто бруто домаћег дохотка у 2011, влада Маријана Рахоја морала је да погази своја предизборна обећања већ на самом почетку. Повећан је порез на доходак у Шпанији и по висини приближио се самом врху у Европи. Једино Шведска опорезује доходак грађана нешто мало више од Мадрида. Иако је у предизборној кампањи тврдио да неће повећавати порезе, Рахој је прекјуче рекао да је ова мера ванредна и да ће трајати „највероватније само две године”, док се не испуне обећања дата Бриселу, односно Берлину.

За прекршено обећање кривицу сваљује на претходне власти и социјалисту Хосеа Луиса Сапатера, који су тврдили да буџетски дефицит није прешао шест одсто БДП-а. Испоставило се да су региони који уживају аутономију прекардашили сваку меру. Од укупног прекорачења дефицита од 20 милијарди, на њих отпада више од петнаест. Трошкови аутономије биће од сада строго надзирани и свако прекорачење ће се, како упозорава Мадрид, строго кажњавати.

Шпанска влада се обавезала да ће 2012. смањити јавни дефицит на 4,4 одсто БДП, а Мадрид понавља да ће се држати овог оквира по било коју цену, како не би прокоцкао поверење Берлина и Брисела.

А цена је огромна и питање је да ли ће четврта економија у еврозони уопште моћи да задржи одреднице такозване државе социјалног благостања. Далеко је од добробити кад око пет милиона људи нема посао, по чему је двоструко прешишала европски просек, кад исто толико, пет милиона станова зврји празно без власника, кад додатних десетине хиљада Шпанаца мора да остане без крова над главом јер не може да отплати рате. Шта рећи о укидању бенефиција за одвојено становање које су млади људи до сада уживали, о замрзавању плата, и повећању учешћа у здравству.

Да би се колико-толико повратило поверење у међународним оквирима, Шпанија би по најновијој процени њујоршке агенције „Мудиз” морала у овој години да смањи трошкове за четрдесет милијарди евра. То је готово неизводљива мисија и захтева неку врсту ванредних мера.

Влада је захваљујући апсолутној већини Народне партије у парламенту успела без проблема да прогура први рез маказа, али је велико питање какве ће последице јучерашња сеча и нове које се најављују имати на привреду. Економисти упозоравају да је Шпанија „можда” већ сада ушла у рецесију са вероватним падом у последњем кварталу 2011. и у првом кварталу 2012.

Покрет незадовољних који је од 15. маја прошле године запосео улице и тргове у Шпанији сматра се претходницом „антиволстрит” демонстраната. Зимска акција донекле им је утишана и свела се на заузимање празних станова и онемогућавање насилних исељења. Уколико се ове групе повежу са синдикатима, пролеће у Шпанији могло би да буде бурно.