Дијаспора у другом плану

Готово све категорије грађана Србије у овој предизборној кампањи могу чути нешто намењено управо њима. Чини се, међутим, да је овога пута најмање обећања дато људима који живе у дијаспори. Као да је већина на њих заборавила, јер су нека претходна гласања показала да се у иностранству не може убрати претерано велики проценат гласова. У странкама тврде да ипак рачунају на гласове наших земљака. Потпредседник Извршног одбора Демократске странке Србије Драган Шормаз кратко каже да се његова партија у овој кампањи обраћа свим грађанима, па и онима у дијаспори.

"Део програма намењеног њима односи се на могућност инвестирања у Србију, на њихова права јер треба да имају права као и сви други грађани. Ми рачунамо и на њихове гласове и мислимо да ћемо добро проћи тамо", каже Шормаз.

У Демократској странци тврде да постоје значајни разлози да брину о људима у дијаспори. Према речима др Јована Филиповића, председника Одбора за дијаспору ове партије, дијаспора представља претходницу Србије у развијени свет. "Реч је о људима који су овладали добром светском праксом у пословима којима се баве, умрежени су у структуре у државама у којима живе. Међу њима је велики број младих људи који студирају тамо, говоре језике земаља које су за нас значајне, које представљају потенцијалне инвеститоре", објашњава др Филиповић који и сам долази из дијаспоре.

Он истиче да наши људи сваке године уносе више од три милијарде долара. У поређењу са оним што зарадимо сами то представља велику суму новца и до сада смо га третирали као загарантовано улагање. Међутим, то је, каже Филиповић, погрешан начин размишљања.

"Те људе би требало подстаћи, омогућити им да виде где завршава њихов новац, помоћи им да га уложе на прави начин, али није новац једини разлог зашто се окрећемо дијаспори. Ми рачунамо на њихову експертизу у овоме што радимо, да поделе судбину пројекта који ДС има и начина на који види будућност Србије. Број оних који је до сада гласао отприлике довољан је за освајање једног или два посланика у парламенту. Онај ко завреди њихову пажњу имаће и неке посланике. Ми ћемо тражити од њих да активније учествују и у саставу парламента, јер својим бројем завређују да имају представнике и у скупштини", истиче др Филиповић. Он тврди да је подршка коју ДС има међу дијаспором у узлазној путањи. Радикали, како каже Милорад Мирчић, посебну пажњу придају грађанима који живе ван матице Србије. Економска и интелектуална миграција, како истиче, није заинтересована за активно учешће у политичком животу Србије.

"СРС има велики број симпатизера и чланова, али многи не могу да гласају. Ово што се гласа по конзулатима је лакрдија, манипулација, злоупотреба", тврди Мирчић.

И Српски покрет обнове, како каже потпредседник партије Срђан Срећковић, има велику подршку међу нашим људима који живе преко границе.

"Чињеница да странке мање говоре у предизборној кампањи о дијаспори последица је савета маркетиншких агенција, јер су процениле да ће мањи број људи изаћи на изборе што није добро. Ми имамо одборе у свим највећим европским државама, у САД, у Аустралији и Канади. И у овој кампањи им се обраћамо, али не само зато што очекујемо од њих гласове, а очекујемо их, већ зато што мислимо да свака озбиљна држава мора да има чвршће односе са дијаспором него што смо имали као држава последњих педесетак година", каже Срећковић.

Либерално-демократска партија, према речима Николе Самарџића, члан председништва, рачуна, пре свега, на оне који су од почетка деведесетих напустили ову земљу и који нису заборавили разлоге због којих су отишли у западну Европу, САД, Аустралију или Нови Зеланд. "Ми желимо да се и у Србији створе друштвени, политички и привредни услови који ће их пошто се врате у земљу учинити кадрим да у земљу уложе своје знање и капитал. Али та очекивања не смеју се везати за онај систем обавеза који им је наметао ауторитарни режим у смислу осећања родољубља или национализма будући да су због таквих појава у њиховом изворном облику они напустили земљу. Уколико у Србију не буду долазили сви они који сматрају да је Србија добро место за живот и улагања неће доћи ни они", каже Самарџић.

Међутим, ма колико се партије јавно залагале за повратак младих школованих људи у Србију, Соња Лихт, председница Фонда за политичку изузетност, сматра да је исувише мало учињено на том плану од 2000. године.