Трговачки ланци јуришају на Крагујевац

Крагујевац – Отварању ДИС-овог мегамаркета, 30. септембра 2010, како су известили новинари, присуствовало је 9.000 грађана. Оволики број купаца привукле су ниске „свечарске“ цене. Слично је било и приликом отварања других велетрговина у овом граду. Компанија „Меркатор Србија“, првог радног дана „Рода центра“, 30. августа 2008, колонама будућих муштерија поклонила је концерт „Бајаге и инструктора“, као и наградне бонове за куповину.

Призори у овдашњим велетрговинама данас ни изблиза не подсећају на почетну еуфорију, купаца је далеко мање, криза је учинила своје, а платежна моћ Крагујевчана није довољна да „испрати“ пословне циљеве власника трговачких ланаца. Просечна зарада у овом граду је 38.167 динара.

– Компанија ДИС је задовољна пословањем свог маркета у Крагујевцу, наравно, увек може боље. Посебно нас радује што смо 2011. у Крагујевцу имали раст од 16 процената. Што се тиче укупног пословања, цела компанија је порасла за 44 процента у односу 2010–2011. година. Кризу смо, наравно, осетили, али смањење потрошње надокнадили смо повећањем броја купаца – каже за „Политику“ директор маркетинга Иван Шулејић.

Први придошлица из корпуса велетрговинских кућа био је „Метро“, отворен 30. новембра 2005, пред крај 2010. стигао је „Темпо“, а прича о шопинг-моловима у Крагујевцу биће крунисана 21. фебруара ове године, за када је најављено спектакуларно отварање највећег трговачког центра у овом граду. Реч је о „Плаза центру“, са 65.000 квадратних метара, у чију је изградњу уложено 50 милиона евра.

Сабирајући појединачне инвестиције у овој области, долази се до податка да су трговачки ланци током претходних седам година у Крагујевац уложили око 190 милиона евра, што је омогућило отварање 1.200 нових радних места. Но, да ли је то било довољно да се амортизују супротне тенденције, подстакнуте затварањем малих радњи које нису могле да издрже налет великих такмаца.

– Отварањем шопинг-молова Крагујевац је с једне стране добио, а са друге изгубио. Велики број малих трговина је затворен, а запослени у њима завршили су на бироу рада. Нисам против велетрговина, али се поставља питање ко ће у њима да купује ако се криза настави, а све је извесније да хоће. У крагујевачкој индустрији данас ради свега око 7.000 радника, а, поређења ради, 1989. било је чак 57.000 запослених – наводи Душан Пуача, председник Регионалне привредне коморе у Крагујевцу.

Током последњих година у Крагујевцу је угашен велики број некадашњих гиганата, од фабрике за прераду меса „Звезда“ до текстилног комбината „22. децембар“ и предузећа за производњу галових ланаца „Филип Кљајић“, које је после приватизације расцепкано у мале занатске радионице са по пар десетина запослених. Много радника је остало без посла, а на евиденцији Националне службе за запошљавање налази се више од 22.000 Крагујевчана, што је готово трећина радно способног становништва.

– Крагујевац мора да улаже, пре свега, у производњу. Нама су потребне нове фабрике, у њима се регрутује средња класа, тако се формира потрошачко друштво које треба да конзумира и плаћа услуге, па и оне које нуде велетрговине – објашњава Пуача.

У највећем броју, трговачки ланци су своје продавнице у овом граду отворили по доласку „Фијата“, који је најавио да ће у матичној фабрици отворити око 2.500 нових радних места. Кооперанти траба да запосле још око 1.500 радника, а да ли ће то бити довољно да се у Крагујевцу поново формира потрошачко друштво солиднијих могућности показаће године које су пред нама.