Премијере маестра Динића

Уметнички директор и шеф диригент Бернске опере Србољуб Динић, српску Нову годину (по Јулијанском календару) вечерас претежно радно дочекује: на Коларцу, с оркестром Београдске филхармоније, певачима Анетом Илић, Дејаном Максимовићем и Николом Мијаиловићем, хором „Обилић”, АКУД „Крсмановић” и публиком, с којом се овде баш није често сретао. Ово је четврти у циклусу новогодишњих концерата нашег највећег оркестра у текућој сезони, а на чијој ће се празничној музичкој трпези наћи дела руских и српских композитора: Чајковског, Бородина, Римског Корсакова, Биничког и Логара. И да подсетимо: у том циклусу преостао је још један „дочек” – кинеске Нове године, наредног петка.

Маестро Динић, уметник у пуној снази, али и с пуно обавеза, ретко се представљао публици града у којем је завршио студије (на одсеку за клавир), а тек незнатно више у свом родном Нишу. Разговарали смо с њим пре пет година, после концерта, такође на Коларцу, само тада је на подијуму био са Симфонијским оркестром РТС. Био је то први концерт с њима, а сада се прича понавља с Београдском филхармонијом.  

После првог сусрета, прве пробе с оркестром, диригент је изјавио:

– Признајем да сам, после вишегодишњег боравка и бројних наступа у иностранству, јако узбуђен пред свој први концерт с Београдском филхармонијом. Пратим њихов рад и драго ми је што видим да је оркестар пуно напредовао и да им долазе изузетни диригенти и солисти. Такође сам поносан што је Филхармонија невероватно унапредила имиџ и да се о њима на Западу већ пуно прича... Говоре да су најбољи оркестар од Истанбула до Беча. Први дан пробе протекао је веома лепо, они су одлични музичари и сви јако љубазни. Срео сам ту и колеге са студија, своје класиће, неке једва препознао. Доста је година прошло, дан уочи концерта, који с нестрпљењем очекујем, ја прослављам 43. рођендан.

У свету музике многи животни путеви кривудају, меандрирају, правци се мењају на великим и малим раскршћима. Тако је и Србољуб Динић, који је од своје пете године за клавиром и који је завршио студије као дипломирани пијаниста, преко тих дирки стигао до диригентске палице и до овог лепог места у оперској кући у престоници Швајцарске. Пореклом из нишке музичке породице, он се још у ђачком добу ломио између музике, с једне, и спорта (стигао је до омладинске репрезентације у рукомету) и неког прагматичнијег занимања, с друге стране. Која је страна претегла – видимо.

Његова каријера, каже у шали, некако је у знаку слова Б: Београда где је студирао и као пијаниста-корепетитор кренуо у свет, Базела и Бона где се спремао за диригента, Берна који је већ доста година његова главна адреса. А шта се током протеклих пет година, између наша два сусрета, догађало? – упитали смо диригента Динића.

– Осим редовних послова у Бернској опери, ја сам већ три године стални гост у опери „Масимо” у Палерму, затим у „Штац опери” у Штутгарту, на значајном оперском фестивалу у Савонлини у Финској... Кад све што радим у Берну и у гостима ставим на гомилу, накупило се досад више од 50 оперских и оперетских наслова, да не говорим о концертима симфонијске музике и другим музичким пословима.

У том његовом оперском мору ево и првог пројекта у Београду: дошао је и на прве пробе Бизеове „Кармен” у Народном позоришту, коју режира Небојша Брадић. Ово је једна његова заиста паклена радна недеља у Београду: проводи је на пробама у троуглу БГФ – Народно позориште – Крсманац. С новим пролећем појавиће се и та нова „Кармен” на београдској сцени, у Загребу га чека Јаначекова „Јенуфа”, у Берну Вагнеров „Холанђанин луталица” и Росинијева „Пепељуга”... Толико о најактуелнијим премијерама.

Као доминантно оперски диригент он има и једну малу препоруку својим вечерашњим домаћинима:

– Неко је рекао да је највећи квалитет Бечке филхармоније што повремено свира и у театру. Ја бих то препоручио и нашем изванредном оркестру, макар то била и повремена концертна извођења оперске музике. То искуство чини оркестар још флексибилнијем. И добро дође, баш као вечерас, где има певача.