Заштита запослених

Заштита запослених регулисана је законом и обухвата општу заштиту као право на безбедност и заштиту живота и здравља, затим посебне врсте заштите, као што су заштита личних података, заштита омладине, материнства, право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета или друге особе, заштита инвалида, право на одсуство са рада због привремене спречености услед болести, као и посебну заштиту одређених категорија запослених од отказа уговора о раду: запослене жене за време трудноће, породиљског одсуства, родитеља за време одсуства са рада због посебне неге детета, члана савета запослених и представника запослених у управном и надзорном одбору, председника синдиката код послодавца и именованог или изабраног синдикалног представника. Ови облици заштите регулисани су самим законом.

Запослени има право и на судску заштиту, у свим појединачним случајевима када је угрожено неко његово право. О правима, обавезама и одговорностима запослених из радног односа одлучује директор правног лица или предузетник. Они могу овлашћење пренети на друго лице, обично је то заменик или шеф правне службе. Овлашћење мора бити у писаном облику, потписано и оверено од стране директора или предузетника. Они запосленом достављају решење о остваривању права, обавеза и одговорности. Од овога постоји изузетак, у случају када због измена услова рада долази до потписивања анекса уговора о раду.

Решење мора да буде образложено и да садржи поуку о правном леку; мора да се достави запосленом лично, у просторијама послодавца или на адресу пребивалишта или боравишта запосленог. Одбијање пријема решења неће променити последице које то решење производи. Уколико запослени одбије пријем, послодавац може да истакне решење на огласној табли, а по истеку осам дана од дана објављивања решење ће се сматрати достављеним. Моменат достављања решења запосленом важан је јер од тада почиње да тече рок за подношење тужбе суду.

У неким случајевима послодавац може да повреди право запосленог и без решења, на пример ако је запослени тражио да му послодавац одобри коришћење годишњег одмора, или плаћено одсуство, или да му повећа зараду, а послодавац не одговори на тај захтев. Такође, и у случају када послодавац без посебног решења умањи зараду запосленог или наплати накнаду штете без одлуке суда. За ове случајеве законодавац је предвидео да рок почиње да тече од дана сазнања за повреду права. Ради утврђивања чињенице када је сазнао за повреду, запослени мора да достави релевантне доказе, што некада није једноставно.