Zaštita zaposlenih

Zaštita zaposlenih regulisana je zakonom i obuhvata opštu zaštitu kao pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja, zatim posebne vrste zaštite, kao što su zaštita ličnih podataka, zaštita omladine, materinstva, pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta ili druge osobe, zaštita invalida, pravo na odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti usled bolesti, kao i posebnu zaštitu određenih kategorija zaposlenih od otkaza ugovora o radu: zaposlene žene za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, roditelja za vreme odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, člana saveta zaposlenih i predstavnika zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru, predsednika sindikata kod poslodavca i imenovanog ili izabranog sindikalnog predstavnika. Ovi oblici zaštite regulisani su samim zakonom.

Zaposleni ima pravo i na sudsku zaštitu, u svim pojedinačnim slučajevima kada je ugroženo neko njegovo pravo. O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa odlučuje direktor pravnog lica ili preduzetnik. Oni mogu ovlašćenje preneti na drugo lice, obično je to zamenik ili šef pravne službe. Ovlašćenje mora biti u pisanom obliku, potpisano i overeno od strane direktora ili preduzetnika. Oni zaposlenom dostavljaju rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti. Od ovoga postoji izuzetak, u slučaju kada zbog izmena uslova rada dolazi do potpisivanja aneksa ugovora o radu.

Rešenje mora da bude obrazloženo i da sadrži pouku o pravnom leku; mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca ili na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Odbijanje prijema rešenja neće promeniti posledice koje to rešenje proizvodi. Ukoliko zaposleni odbije prijem, poslodavac može da istakne rešenje na oglasnoj tabli, a po isteku osam dana od dana objavljivanja rešenje će se smatrati dostavljenim. Momenat dostavljanja rešenja zaposlenom važan je jer od tada počinje da teče rok za podnošenje tužbe sudu.

U nekim slučajevima poslodavac može da povredi pravo zaposlenog i bez rešenja, na primer ako je zaposleni tražio da mu poslodavac odobri korišćenje godišnjeg odmora, ili plaćeno odsustvo, ili da mu poveća zaradu, a poslodavac ne odgovori na taj zahtev. Takođe, i u slučaju kada poslodavac bez posebnog rešenja umanji zaradu zaposlenog ili naplati naknadu štete bez odluke suda. Za ove slučajeve zakonodavac je predvideo da rok počinje da teče od dana saznanja za povredu prava. Radi utvrđivanja činjenice kada je saznao za povredu, zaposleni mora da dostavi relevantne dokaze, što nekada nije jednostavno.