Потера за дизајнерима

У Србији би у овој години могло да се запосли скоро 30 хиљада људи у текстилној, кожарској и обућарској индустрији. Звучи невероватно, али до таквог се закључка дошло на округлом столу "Могућности и ограничења запошљавања у области текстилства и кожарства" одржаном крајем децембра у Београду у оквиру Сајма запошљавања.
Сајам је био прилика да незапослени направе директан контакт са послодавцима који су овом приликом понудили 250 слободних радних места.
Размењивала су се искуства, износили ставови и проблеми представника посредника у запошљавању, НСЗ, образовних институција, Синдиката текстилаца, Савеза синдиката незапослених Србије, а понајвише Уније текстилаца Србије.

Примедбе на дугогодишње лоше образовање кадрова, пореску политику, а посебно нелојалну конкуренцију, рад на црно, број и структуру незапослених, најсликовитије је објаснио Милан Кнежевић, генерални секретар Уније произвођача текстила, одеће, коже и обуће. Човек из посла, власник и директор "Модуса" који запошљава око 250 радника, објаснио је да је у протеклој години почело активно бављење проблемима који већ дуго прате текстилну индустрију.

Иако је ова грана индустрије од стране надлежних министарстава проглашена "мртвом", без наде и перспективе, уз образложење да на може да се носи са јефтином робом са Истока, привредници уједињени у Унији произвођача ситуацију виде другачије. Кнежевић је изнео чињеницу да је у овом делу индустрије запослено око 80 хиљада радника, да је годишњи бруто промет око две милијарде долара, и да та иста индустрија има извоз од 300 милиона долара и највећу стопу покривености увоза и извоза.

Кнежевић је навео да је основна гробница текстилне индустрије, а и српске будућности, сива економија која годишње само у текстилу, кожи и обући пласира две милијарде евра на црно, као и то што се у Србији тренутно између 400 и 500 хиљада људи бави одређеним пословима, не плаћајући принадлежности држави. Тако држава губи половину буџета, предузетници муку муче са пласманом, а радници остају незадовољни или неће да раде за мало новца.

Зато се све наде и перспективе запошљавања у текстилној, кожарској и обућарској индустрији полажу у системски уређену државу, што подразумева постојање институција, које су партнери привредницима.

У овој години може да се запосли око 30 хиљада људи, рекао је Кнежевић, истичући да је само у последњих месец дана посао добило око седам хиљада особа у неколико градова Србије, док ће у Ваљеву ускоро посао добити око 150 радника.

То је доказ да је "мртва" индустрија успела да се за кратко време помери са мртве тачке, али и даље су велики проблем плате, у просеку око 12 хиљада динара, што је заиста понижавајуће. Осим зарада, велики проблем је и недостатак кадрова, технолога, организатора производње, менаџера, дизајнера, конструктора и других профила занимања.

-----------------------------------------------------------

Отворени конкурси

Текстилној индустрији тренутно је потребно око 400 високообразованих кадрова, али изгледа да нема ниједног јер се на стално отворене конкурсе нико не јавља. Зато је Унија прибегла помало непопуларном кораку: при Центру за индустријску обуку сами примају и три месеца бесплатно обучавају практиканте, и на тај начин добијају квалитетне кадрове.