Potera za dizajnerima

U Srbiji bi u ovoj godini moglo da se zaposli skoro 30 hiljada ljudi u tekstilnoj, kožarskoj i obućarskoj industriji. Zvuči neverovatno, ali do takvog se zaključka došlo na okruglom stolu "Mogućnosti i ograničenja zapošljavanja u oblasti tekstilstva i kožarstva" održanom krajem decembra u Beogradu u okviru Sajma zapošljavanja.
Sajam je bio prilika da nezaposleni naprave direktan kontakt sa poslodavcima koji su ovom prilikom ponudili 250 slobodnih radnih mesta.
Razmenjivala su se iskustva, iznosili stavovi i problemi predstavnika posrednika u zapošljavanju, NSZ, obrazovnih institucija, Sindikata tekstilaca, Saveza sindikata nezaposlenih Srbije, a ponajviše Unije tekstilaca Srbije.

Primedbe na dugogodišnje loše obrazovanje kadrova, poresku politiku, a posebno nelojalnu konkurenciju, rad na crno, broj i strukturu nezaposlenih, najslikovitije je objasnio Milan Knežević, generalni sekretar Unije proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće. Čovek iz posla, vlasnik i direktor "Modusa" koji zapošljava oko 250 radnika, objasnio je da je u protekloj godini počelo aktivno bavljenje problemima koji već dugo prate tekstilnu industriju.

Iako je ova grana industrije od strane nadležnih ministarstava proglašena "mrtvom", bez nade i perspektive, uz obrazloženje da na može da se nosi sa jeftinom robom sa Istoka, privrednici ujedinjeni u Uniji proizvođača situaciju vide drugačije. Knežević je izneo činjenicu da je u ovom delu industrije zaposleno oko 80 hiljada radnika, da je godišnji bruto promet oko dve milijarde dolara, i da ta ista industrija ima izvoz od 300 miliona dolara i najveću stopu pokrivenosti uvoza i izvoza.

Knežević je naveo da je osnovna grobnica tekstilne industrije, a i srpske budućnosti, siva ekonomija koja godišnje samo u tekstilu, koži i obući plasira dve milijarde evra na crno, kao i to što se u Srbiji trenutno između 400 i 500 hiljada ljudi bavi određenim poslovima, ne plaćajući prinadležnosti državi. Tako država gubi polovinu budžeta, preduzetnici muku muče sa plasmanom, a radnici ostaju nezadovoljni ili neće da rade za malo novca.

Zato se sve nade i perspektive zapošljavanja u tekstilnoj, kožarskoj i obućarskoj industriji polažu u sistemski uređenu državu, što podrazumeva postojanje institucija, koje su partneri privrednicima.

U ovoj godini može da se zaposli oko 30 hiljada ljudi, rekao je Knežević, ističući da je samo u poslednjih mesec dana posao dobilo oko sedam hiljada osoba u nekoliko gradova Srbije, dok će u Valjevu uskoro posao dobiti oko 150 radnika.

To je dokaz da je "mrtva" industrija uspela da se za kratko vreme pomeri sa mrtve tačke, ali i dalje su veliki problem plate, u proseku oko 12 hiljada dinara, što je zaista ponižavajuće. Osim zarada, veliki problem je i nedostatak kadrova, tehnologa, organizatora proizvodnje, menadžera, dizajnera, konstruktora i drugih profila zanimanja.

-----------------------------------------------------------

Otvoreni konkursi

Tekstilnoj industriji trenutno je potrebno oko 400 visokoobrazovanih kadrova, ali izgleda da nema nijednog jer se na stalno otvorene konkurse niko ne javlja. Zato je Unija pribegla pomalo nepopularnom koraku: pri Centru za industrijsku obuku sami primaju i tri meseca besplatno obučavaju praktikante, i na taj način dobijaju kvalitetne kadrove.