Економија у царству неслободе

У погледу економских слобода ми смо још једном сами себе лоше оценили, а међународни анкетари су то „оверили”. На овогодишњој ранг-листи економских слобода у 2011. години, коју су јуче заједнички објавили америчка фондација „Херитиџ” и „Волстрит џорнал”, Србија је сврстана међу неслободне економије.

Са укупно 58 поена заузели смо 98. место на листи од 184 земље. То је, истина, непромењено у односу на прошлогодишњу листу и показује да је постигнуто скромно побољшање у трговинским и монетарним слободама. С друге стране, у истом периоду ослабиле су пословне слободе и управљања владиним издацима, наведено је у образложењу.

Упркос извесном напретку, укупне економске слободе Србије и даље спутава помањкање политичке воље за предузимање неопходних одлучних и болних реформи. Владина потрошња је и даље неефикасна, велика и њом се и даље слабо управља, указано је у извештају и додато да су неопходне дубље институционалне реформе како би се отклонио проблем бирократије, смањила корупција и ојачао правосудни систем који је подложан политичким утицајима.

Стручњаци кажу да би овакве извештаје требало примити с резервом. Бојан Ристић са Економског факултета у Београду каже да резултат зависи од извора података, од тога како су формулисана питања, да ли се одговори могу заснивати на квантитативном мерењу, као на пример у случају висине инфлације, незапослености, или на утиску да ли је боље или лошије, да ли има монопола или не, да ли има корупције, на величини узорка…

– Код нас је, иначе, код тих међународних испитивања уочен став да наше прилике лоше оцењујемо, иако у поређењу с неким другим земљама то и не мора да буде тако. То се објашњава песимизмом, али и нашим карактером да смо склони критици – каже Ристић.

Колико би овакве извештаје требало узети с резервом види се и на примеру Италије која је сврстана на чак 92. место, а исто је, као и Србија у групи с већином економски неслободних земаља. Од Италије су бољи Албанија, Азербејџан, Буркина Фасо, Гана…

То што се Италија нашла на тако лошем месту Ристић објашњава песимизмом привредника услед великог јавног дуга, смене на челу владе, резерви у погледу економског раста и слично.

(Д. Стојановић)

У извештају је наведено да је Србија у протеклој деценији спровела значајне структурне реформе у појединим областима економије. Некада нефункционалан банкарски систем је захваљујући реформским процесима, укључујући приватизацију и консолидацију, оживео и наставља да се развија. Економску конкурентност подстичу ниски порези, релативна отвореност за светску трговину и регулаторске реформе које су у току, указано је у извештају.

Србија је међу 43 земље европског региона заузела 37. место, а број њених укупних бодова је мањи од светског и регионалног просека.

Хонгконг је на овогодишњој листи поново заузео прво место као најслободнија светска економија, а следи га Сингапур. Те две економије су на истим позицијама још од почетка објављивања тог индекса пре 18 година.

Још две азијско-пацифичке економије – Аустралија и Нови Зеланд – заузеле су треће и четврто место, док је Швајцарска на петом.

САД су пале са деветог на 10. место, док је на зачељу Северна Кореја са свега једним бодом.

Земље су рангиране на основу 10 показатеља који покривају владавину закона, отвореност тржишта, ефикасност регулативе и размере владе.

Сви ти чиниоци показују да су светске економске слободе у прошлој години погоршане због „немарних” владиних издатака који нису успели да зауставе ширење светске финансијске кризе. Повећани владини трошкови су допринели нарастању јавних дугова и резултирали порастом бирократије која прети да спута пословну активност у приватном сектору, упозорено је у извештају.

Просечан број бодова на овогодишњој листи други је најмањи у протеклих 10 година.