Још једна "Нојева барка" у космосу

Да којим случајем боравите на новооткривеној планети, имали бисте вишак килограма (уместо 68, чак 109), краће године (наместо 365, 13 дана), учестало смењивање рођендана и сунце на небу 20 пута крупније од нашег Месеца. У првом случају због јаче силе теже (за половину већа и пет пута масивнија од Земље), у другом и трећем зарад краће путање (15 пута ближе) којом облеће око матичне звезде.

Али није у томе тајна недавно обзнањеног небеског тела најсличнијег Земљи, удаљеног 20,5 светлосних година од нас или 200 билиона километара. (Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од 300.000 километара у секунди, превали за 365 дана или око десет хиљада милијарди километара). Узбуђени астрономи су, наиме, уверени да тамо далеко има текуће воде, најбитнијег услова и састојка живота каквог познајемо.

Постоје ли и жива створења?

Мало стрпљења препоручујемо, јер ћемо и на потврду да непознати свет обилује течношћу сазданој од водоника и кисеоника сачекати извесно време. Зар није довољно што смо сазнали да наликује нашој космичкој "Нојевој барци" која прати у стопу своју звезду на кружењу око средишта Млечног пута. (За пет милијарди година Сунце је начинило двадесетак обилазака). С приближним температурним разликама – од нуле до 40 Целзијусових степени и, вероватно, сличне, стеновите грађе, иако се – искрено говорећи – у понечему и разликује.

Космички трагачи за ванземаљском сабраћом су, свакако, одушевљени верујући да су искорачили велики корак унапред: пронашли су, најзад, Земљи најподобнију, мада пуначкију – један и по пута у пречнику – и пет пута масивнију. Све до сада опажене (220) знатно су крупније и, углавном, гасовите – најчешће сродне огромном Јупитеру.

А где су мали зелени?

Рачунарско опонашање предвиђа да је ово каменита планета (Gliese 581C), прекривена океанима, која кружи око истоименог црвеног патуљка, блеђег и ситнијег од Сунца, у тзв. "настањивом подручју". Шта то, у ствари, значи? Једноставно: на том одстојању, а уз постојање воде, велики су изгледи за опстанак ма каквог живота. За тако смеле претпоставке нема, наравно, непосредних доказа. И није усамљена: најмање још две веће оптрчавају око исте звезде "свемирски маратон" – једна 15 пута масивнија на мањем, и друга осам пута на знатно већем растојању.

И ни за једну до сада, иако су раније снимљене, није саопштено да је сачувала текућу воду на површини.

Астроном Стефан Идри из Женевске опсерваторије (Швајцарска), који је предводио осматрања помоћу телескопа пречника 3,6 метара у Ла Сили (Чиле), изјавио је да је "у овом часу тешко знати више". Сви прикупљени подаци и стручна тумачења послати су познатом часопису "Астронoмија и астрофизика" на објављивање. Планета је уочена зато што је изазивала благо врлудање у путањи матичне звезде око које облеће. Али, та померања – када пролази испред и иза – пружају једва два одсто вероватноће да опазите ма које удаљено небеско тело без властитог сјаја, а камоли да му откријете састав.

Светлост која је стизала на Земљу нарочитим справама је раздвајана на различите таласне дужине да би се дотични помераји у кретању (неколико метара у секунди) поуздано разлучили. Још преовлађују многе непознанице, па се не искључује ни то да није настањива када се једном буде подробно проучила. Међутим, планетолози у погодне за насељавање убрајају и Марс, чије температуре дозвољавају воду у текућем стању.

Новооткривена планета налази се у сазвежђу Ваге, а кружи око једне од стотинак нама најближих звезда. Иако није предалеко у космичким размерама, остаје недостижна за људе: да бисте је посетили и вратили се, потребно је више од четрдесет светлосних година. Под условом, да путујете летелицом која јури светлосном брзином. Преостаје једино да тамошњим житељима, уколико их има, пошаљемо радио-таласне поруке, које су врста електромагнетског зрачења, а одговор бисмо – у најповољнијим околностима – чекали четрдесетак година. Или да се стрпимо да нам се ванземаљци први јаве.

Најславнији астрофизичар данашњице, Стивен Хокинг, лаконски је задовољио новинарску радозналост: "Очекујем да постоје планете налик Земљи, друго је питање да ли имају живота. Нас још нису посетили мали зелени."

Сет Шестак, астроном из СЕТИ института који трага за ванземаљцима, каже да је боље знати за две него за једну планету у "зони погодној за живот"; једна је, управо, откривена, а друга је, свакако, ова на којој милионима година обитавамо.

Спор Аристотела и Епикура

Трагаче за ванземаљцима увелико копка када ће наићи на планете чије су путање у тзв. животодавном појасу као Земља, Марс и Венера – ни преблизу, ни предалеко од матичне звезде. Досадашња открића упућују на мноштво земљоликих свуда око нас; претпоставља се да само у Млечном путу има 20 милијарди каменитих или небеских тела сличних Меркуру, Венери, Земљи и Марсу.

У узбудљивој и надахнутој књизи "Настанци – четрнаест милијарди година космичке еволуције", Нила де Грас Тајсона и Доналда Голдсмита (у издању "Лагуне" из Београда), помињу се – са астробиолошког гледишта – четири суштинска услова: (1) извор енергије, (2) врста атома која омогућава настанак сложених склопова, (3) течни растварач у коме би молекули могли да се крећу и ступају у међудејства и (4) довољно времена да се живот зачне и развије. Готово смо убеђени да се први налази у близини, а замишљамо с великом вероватноћом да се трећи јавља у изобиљу на новопронађеној Земљиној посестрими. А шта је са остала два?

Проналажењем "космичких стена" на којима би се живот зачео и опстао људи ће се примаћи властитим хемијским и биолошким коренима у звезданом бескрају. Најновији налаз наговешћује да космос обилује мноштвом земљоликих светова, а научници верују да су сада корак ближе одговору на заветно питање: Да ли смо сами?

Двојица античких мудраца, Аристотел и Епикур, спорили су се још пре два миленијума да ли постоје планете сличне нашој, наслућујући, ваљда, да плаво-зелена није ни једина, ни усамљена у космичком бескрају.