Свађа око вишка пара

Смањење пореза на зараде од Нове године, са 73,1 на 62,7 одсто на сваких 100 динара исплаћених запосленом, уместо да све обрадује, негде доводи до раздора између послодаваца и запослених. И не само међу њима. На супротним странама нашли су се синдикати и Унија послодаваца, али и економисти.

Већина радника са скромним примањима ову би уштеду, сасвим разумљиво, хтела бар делимично да види у својим ковертама. С друге стране, послодавци имају другачији интерес – да разлику инвестирају. Неку су склонији да послушају економисте, који упозоравају да би свако повећање плата без раста продуктивности довело до инфлације, а са уштедама од смањења пореза може се лакше доћи до нових радних места и мањег рада на црно.

Према речима Рата Нинковића, председника Уније послодаваца Србије, послодавци ће у почетку највероватније ићи на повећање зарада и то минималца за два процентна поена, за колико је и смањено оптерећење на зараде. Међутим, то ће бити, како предвиђа, кратког даха.

– Право решење би било да је прихваћен предлог Уније послодаваца да се порез на зараде од 14 одсто потпуно укине и да се тих 70 милијарди динара, колико би било мање у буџету, надомести из суфицита. Међутим, тадашњи министар финансија Млађан Динкић се са тим није сложио, иако би ефекти такве фискалне политике били много већи него што се чини на први поглед – сматра Нинковић.

Он тврди да би укидање пореза на плате стимулисало послодавце да пријављују своје запослене и уредно за њих измирују пореске обавезе, чиме би се умногоме смањила сива економија.

Унија послодаваца ће управо из тих разлога новом министру финансија предложити потпуно укидање пореза на плате, чиме ће се укупна фискална оптерећења свести на 44 до 50 одсто бруто зараде, јер ће се једино тако значајније смањити број оних који раде "на црно".

На питање, да ли би послодавац, ипак, из дела који радник од своје плате за себе уплаћује држави, требало да уложи у повећање личних доходака, а да онај део који он намирује држави инвестира у производњу, Нинковић каже, да на то не може нико да утиче. "То је индивидуално право сваког послодавца." Он се не би изненадио, како каже, ако буде много више оних који ни динара од пореских уштеда неће преточити у већа месечна примања. По њему је веома лоше решење и смањење цензуса за плаћање годишњег пореза на доходак грађана са четвороструке на три просечне годишње плате.

– Таква одлука ће највише погодити банкарске службенике, који су месечно имали око 1.000 евра и то за рад од по 12 и више сати. Сада за то треба да плате додатни порез. То је дестимулативна мера која повлачи уназад све оне који су више радили и зарадили. Отуда и питање – кога ће држава таквом фискалном политиком стимулисати да додатно ради, ако ће за то већ додатно бити ударен по џепу – пита Нинковић.

Славица Савић, председник Синдиката текстилаца, каже да би било реално очекивати да послодавац вишак пара делом уложи у повећање плата, поготово тамо где су до сада биле врло мале. У фирмама, где су примања и до сада била релативно "пристојна", повећање плата од 1.500 динара у просеку неће се ни осетити. Тако би у тим делатностима било боље улагати у нове послове или упошљавање раднике.

Међутим, како не постоји никакав пропис, нити је расподела новца од мањих пореза регулисана колективним уговором, како ће се тај вишак новца трошити, на сваком послодавцу је да сам одлучи.