Регионалне разлике – јабука раздора

Ни седмица на лотоу не би задржала Мерошинца у родном месту – отишао би у Београд, или бар у Ниш, кажу житељи ове општине на југу Србије, чији је просек примања по становнику десет пута мањи од београдског. Магнетна привлачност ,,светлости велеграда” омађијала је пре неку годину и становнике много пута богатијег Апатина. Новац од продатих акција ,,Апатинске пиваре” житељи овог лепог војвођанског места готово по правилу улагали су у куповину станова у Новом Саду.

После економиста и социолога, и политичари на власти су коначно увидели да Србија има огромне и растуће регионалне разлике. Јаз између све богатијих и све сиромашнијих региона узрочник је драматичних последица – велика пространства остају без људи, градски центри све скупље плаћају најезду придошлица, а скорашња прошлост нам је показала да може да угрози и опстанак државе.

Војвођанскиклуб је у недавно уотвореномписмупредседникупокрајинскевладеБојануПајтићу предочила је да је северна покрајина посталанедовољноразвијенрегионипрвипутусвојојисторији, премабрутодомаћемпроизводу, палаисподпросекаРепубликеСрбије. „ВојводинасиромашиигубипозицијеунутарСрбијесвесномдискриминацијом, анеслободнимдејствомекономије”, тврдња је из поменутог писма Војвођанског клуба које је потписао његов председник ЂорђеСуботић, додајућида „ВојводинанеможетоликодаствориколикоСрбијаможедајојотме”.

Своје тврдње Суботић заснива на подацимаРепубличкогзаводазастатистику да је БДПпостановникуупокрајиниу 2009. години био „за 4,8 одстоисподпросекаРепубликеСрбије, штојепрвипутпосле 1918. године”, и дајезаоко 80 одстомањиодбеоградског.

– Војвођански клуб ,,куца на отворена врата” –  коментарише за ,,Политику” садржај наведеног писма Верица Калановић, потпредседница Владе за привреду и регионални развој. – Нема ублажавања регионалних разлика ни јачања градова и општина без суштинске децентрализације. Ако упоредимо њихову развијеност, доћићемо до поражавајућих податка не само на нивоу Србије, већ и Војводине. За мене то није изненађење, јер и у централизованој републици и центарлаизованој покрајни се мало води рачуна о онима који нису становници главних градова. И по оној народној „далеко од очију, далеко од срца” дођемо до тога да нам и у целој Србији и у Војводини људи живе са различитим стандардом, у зависности од места где су рођени.

Економиста Мирослав Здравковић, уредник сајта макроекономија.орг и сарадник Економског института, примећује да Војвођанскиклубпогрешнотумачиједанекономскиподатакда би извео политичкезакључке.

– Мало коректинијом и подробнијом анализом статистичких података којима барата, Војвођански клуб би дошао до закључка да би за релативно заостајањеистагнацијуостаткаВојводинекривцатребалодапотражеуНовомСаду – каже Здравковић. – А статистички подаци се могу тумачити на безброј начина. На пример, три четвртине грађана Србије има нижи стандард од просечног у Албанији, док једна четвртина стреми ка изласку из европске неразвијености, јер располаже са више од 75 одсто просечног БДП-а ЕУ. Или,грађани Београд и Нови Сад имају виши стандард од грађана Далмације, што упућује на чињеницу да само ослањање на високе приходе од туризма, без других делатности не гарантује висок стандард. Или, Нови Сад је упоредив по развијености са Истамбулом, а Београд са Анкаром.

Статистичари подсећају да је у кризној 2009. извоз Србије опао за 22 одсто, а већ 2010. Војводина је имала најбржи раст од свих региона у поређењу са претходном годином, чиме је повећала удео у укупном БДП Србије са 25,6 на 26 процената. Побољшан је и ниво БДП по становнику са 95,2 на 96,8 одсто просека Републике.

Већина економиста се слаже да је продубљивању јаза у развијености општина и региона у Србији у претходних десет година допринела и спровођена економска политика, која је готово докрајчила у претходној деценији већ опустошену индустрију и пољопривреду. Страдала је и Војводина, али се не би могло рећи да је северна покрајина платила највећи цех.

– Деценијска „опседнутост” макроекономском стабилношћу, а да се при томе није водило рачуна о реалном сектору, плаћена је, поред осталог, и додатним убрзаним сиромашењемсиромсашних и знатно бржим развојем великих градова – указује Здравковић. – У „стабилности” коју смо имали дошло је до снажног раста компанија које се баве финансијама, трговином, саобраћајем и увозом, а седиште им је у три урбана центра, док је остатак Србије, где је већином производња, тихо умирао.

Својим истраживањем овај сарадник месечника ,,Макроекономске анализе и трендови’’ Економског института, показао је да се Београд, заједно са Новим Садом, па и Нишом, брзо подизао са дотакнутог дна деведесетих. У релативно кратком периоду транзиције, од 2000. до 2005. године, Београд је повећао удео у друштвеном производу Србије са 27,9 на 34, Војводина са 30,7 на 31,2, а централна Србија без Београда смањила свој удео са 41,4 на 34,8 одсто. Мада у њима живи 28,4 одсто становништва, Београд, Нови Сад и Ниш учествују са 81,3 одсто у укупном расту друштвеног производа Републике.

Последњих година, најбоље је прошао Нови Сад.

– Главни град Војводине је 2007. године достигао доходак из 1989, а 2008. за десет одсто премашио тадашњи просек. Да није било кризе и пада БДП за око три одсто, Београд би 2009, а Ниш 2010. достигли „срећну” 1989, последњугодину „благостања” пре распада СФРЈ – истиче наш саговорник.

Али, ако настави да бележи досадашње стопе раста, десет пута ниже од новосадских, централна Србија би, по његовој рачуници, то могла да очекује тек за 122 године.

Политичкој елити у Србији је јасно  да је равномернији регионални развој апсолутни приоритет државе. То је задатак свих министарстава, а Национални план десетогодишњег регионалног развоја Србије најављен је за крај марта 2012. године

-----------------------------------------------------------

Прецењен динар повећава неједнакост

– После 2000. годиненаглојепорастаорелативнистепенразвијеностиБеоградаиНовогСада, уодносунапросек, аистовременопаларелативнаразвијеностготовосвихдругихокруга – указујеЗдравковић. – Њиховбрзуспон, каоседиштатрговинских, саобраћајнихифинансијскихкомпанија, последицајеуспостављеногмоделаразвојапосле 2000. године, пресвегарастаувозаитрговинскогдефицита. Изпоређењасакретањимадо 2000. годинеможесенаслутитииулогареалногкурсадинаранастепеннеједнакостиунутарСрбије. Падвредностидомаће валутесмањујенеједнакости, докихњенрастповећава. Ниво одступања Београда и Новог Сада у односу на просек Србије био је у 1971. години готово идентичан данашњем, тачније ономе у 2005. години.

-----------------------------------------------------------

Злонамерна тврдња

По неписаном правилу, главни градови су најбогатији региони у земљама Европе. У свих 27 земаља ЕУ тешко је наћи изузетак. Братислава је око три пута развијенија од остатка Словачке, а Букурешт има око два пута већи БДП по становнику од просека Румуније, каже Горан Николић, сарадник Института за европске студије.

– Чињеница је да су Београд и Нови Сад најбоље прошли у транзицији – наставља Николић. – Зато што имају најобразованију радну снагу, административни су центри, имају добру путну и осталу инфраструктуру, велика су тржишта. Истина је да праве развојне регионалне политике од 2000. није била довољно. Будућидајеаграрнапроизводњамањепродуктивнаодиндустријске, идасуаграрнесубвенцијениске, јасноједанедостатаксредставазаподстицајевишепогађаВојводину. Али да ту постоји план, то је већ опасна и злонамерна тврдња. На крају, од свих делова земље, изузев урбаног дела Београда, нема бољег места за живот од Војводине, наравно у просеку.    -----------------------------------------------------------

ЕУ пегла јазове

Према речима Адриана Мартинса, заменика шефа делегације Европске уније у Србији, од 2000. до половине прошле године Европска унија је поклонила нашој земљи око две милијарде евра, а више од 16 одсто од те суме – око 325 милиона евра, за програме локалних самоуправа. Од изградње водовода, канализације или система за управљање отпадом,  до помоћи у успостављању регионалних развојних агенција, подршке оснивању локалних кластера и финансирања локалних пословних иницијатива.

Бивши потпредседник владе за европске интеграције Божидар Ђелић је уверен да ће се приближавањем Србије ЕУ регионалне разлике смањивати, јер је око 40 одсто буџета ,,уједињене Европе’’ намењено смањивању тих разлика.

- Добијањем статуса кандидата, за око 30 одсто повећаће се средства за нашу земљу и отворити тај део европског буџета који нам је сада затворен. То је око 70 милиона евра које би Србија могла да посвети смањењу разлика – каже Ђелић.