Лампа која плута у простору

Дело је италијанског дизајнера Алберта Меде. Она је резултат његових снова и маште, али и изузетног познавања нове, актуелне технологије. Настала је 1989. године, у производном погону фирме „Luceplan”, и одмах је постала симбол престижног поимања осветљавања ентеријера. Била је, како се то каже „must have”, у време када је светским дизајном неприкосновено владао феноменални таленат италијанске осећајности за дух времена и – места. Говорило се да је магична, да као да зачарана виси с таванице у ентеријеру. У бројним описима ове лампе доминира поетика над рационалним и конструктивним описима детаља: од чега је, како ради, чему је намењена и колико добро осветљава. Ово лебдеће „крило авиона”, „дирижабл„ или „свемирски брод” у малом, утицало је на трансформацију поимања хедонизма, који је по свој прилици, био полазна тачка размишљања дизајнера. За „Титанију” су говорили да надилази технологију која ју је створила и коју отворено демонстрира. Лампа је састављена од низа лампица, израђених од алуминијума који рефлектује светлост и тела елиптичног облика (с халогеном сијалицом 250-150 вати), које заклања серију занимљивих филтера у боји од ситоштампаног поликарбоната. По жељи се може нагињати или окретати док се не пронађе жељено место у простору. Осим тога, заменом филтера различитих боја, тело лампе мења боју, дајући нијансе различитог квалитета, светлост се расипа по простору, док облик остаје непромењен. Иако је чврсто дефинисана, лампа делује лако и транспарентно. Она, као да плута у простору.

--------------------------------------------------------------------

Алберто Меда: Креативни иноватор

Италијански дизајнер, рођен је 1945. године, у месту Лено (Тремезина) у Италији. Студирао је машински инжењеринг у Милану и дипломирао 1969. године. Паралелно са студијама радио је за „Магнети Мирели” да би 1973. напредовао до техничког директора и руководиоца планског развоја фирме оријентисане за производе од пластичних материјала „Картел”. Године 1979. постаје независтан, оснива сопствени студио и ради као слободни уметник, дизајнер и инжењер, сједињујући три професије у једно. Постаје дизајнер-консултант у познатој фабрици аутомобила „Алфа Ромео”.

Меда 1983.добија посао предавача на Домус Академији за дизајн у Милану и убрзо се посвећује дизајнирању лампи на којима примењује безбројне могућности које нова технологија пружа. Уводи креативне иновације у производњу. Његов дизајн увек има снажни инжењерски бекграунд, комбинован с визуелном кохеренцијом заснованом на укусу времена, као и на равнотежи тржишне понуде и потражње. Радио је за веома велики број респектабилних фирми које су биле специјализоване за расветна тела и намештај, и био награђиван престижним италијанским и међународним наградама за добар дизајн производа.