Успешне даме – узор предузетницама

За самозапослење жене се одлучују знатно мање него мушкарци. У поређењу са припадницима јачег пола даме ређе започињу свој бизнис и немају амбицију да то ураде, сведочи неумољива статистика. Процењује се да је од око 110.000 привредних друштава у Србији 25 одсто фирми у власништву жена, од тога 17 процената чине предузећа регистрована на име даме која није власница само на папиру, него у тој фирми и ради.

Многим женама које се одваже да покрену посао недостаје знање и искуство у менаџменту, вођењу и мотивисању запослених у предузетништву, а на стази успеха најчешће их спотичу неразумевање околине и недостатак самопоуздања.

Ко су данас успешне пословне жене у Србији кадре да буду узор, мотивишу и бодре друге даме да предузетничке снове преточе у реалност? Најмање их је десет. Оне су у оквиру пројекта „Европска мрежа амбасадора женског предузетништва” одабране да до новембра ове године носе ласкаву титулу амбасадорки и буду буду узор будућим предузетницама. Програм се реализује у 22 државе. У нашој домовини недавно је прославио први рођендан.

– За годину дана постојања мрежа интензивно промовише женско предузетништво као потенцијал и прилику, а не као нужност за коју се жене одлучују када остану без посла. Амбасадорке женског предузетништва у Србији су пословне жене које су већ постигле одређени успех у области предузетништва, могу и желе да искористе искуство да би мотивисале и охрабриле друге жене да остваре пословне идеје – појаснио је Срђан Бељан, менаџер пројекта у Србији.

Програм „амбасадорке женског предузетништва” реализује конзорцијум који чине Национална агенција за регионални развој као носилац пројекта, Привредна комора Србије, Удружење пословних жена Србије и Агенција за страна улагања и промоцију извоза.

Амбасадорке женског предузетништва у Србији

Афродита Бајић, заменица директора и сувласница фирме „Афродит мод колекшн” из Београда која се бави производњом и продајом женске модне конфекције. Радо је у друштву вредних жена које желе да се умреже и уче једна од друге по принципу „ако сам ја погрешила, нека друге не направе исту грешку”. Уверена је да треба бити оптимиста, грабити знање и прилике, не кривити друге за неуспех, него себе.

Ања Ивана Милић, архитекта, оснивач и власник пројектантске и извођачке компаније „Архипро” у Београду. На почетку предузетничке каријере предводила је малу фирму која је прерасла у компанију и данас запошљава 217 људи у Србији, од тога око 80 инжењера. Млади који желе да започну бизнис, по њеном мишљењу, пре свега треба да се определе за посао који воле да раде. И својој деци уме да каже да ће успети тек када пронађу посао који им покреће лептириће у стомаку.

Драгица Божиновић, суоснивач и сувласник трговинске фирме „Новитас” из Шапца. Предузеће је основала уз помоћ и подршку супруга. У почетку су се бавили велепродајом, а већ више од деценије баве се и малопродајом. За сада имају 24 објекта и 200 запослених. Увек се, каже, труде да услуже потрошаче вођени начелима да само задовољан купац долази поново, да се не треба кајати због онога што је урађено, нити жалити за оним што није јер је сваки дан доноси нову прилику за напредовање.

Јасмина Кнежевић, директорка Опште болнице „Бел медик” у Београду. Одлучила је да напусти посао у државној здравственој установи уверена да је систем неподложан променама и унапређењима за које је сматрала да су неопходни. „Бел медик” је на почетку била приватна ординација, данас је болница са више од 100.000 пацијената. Истиче да су знање и компетентност, љубав и велика жеља потребни за пословни успех.

Зорица Селаковић, оснивач фирме за производњу домаћих торти и колача „Десерт” из Чачка. Самоука, пре више од две деценије, почела је да се бави овим послом у породичној кући. Прикупљала је и размењивала рецепте. Подучавала је посластичарству жене разних професија али без посла, доводила стручњаке да одрже предавања о готовљењу и декорисању посластица. Предводи колектив са 42 запослене жене са којима и даље усавршава слатки занат.

Љиљана Станојевић, директорка предузећа „Станојевић” из Ваљева које се бави металопрерадом, производњом и прометом машинских елемената. Радила је дуго у фабрици вијака „Градац”, пекла занат у радним ципелама и мантилу, а онда отворила предузеће за производњу везних елемената, ланаца и опруга. По струци је дипломирани инжењер организације рада. Доживотно учење је њен животни мото, кључ успеха и начин да мали бизнис прерасте у велики.

Марија Стевановић, власница Агенције за консалтинг и менаџмент „МС емплојмент” из Свилајнца. Сарађује са клијентима из различитих бранши међу којима су пољопривредни произвођачи, предузетници, инвеститори, велике фирме, општине, јавна предузећа... За њу је препорука најбоља реклама. Уверена је да стриктно одређено радно време не постоји у успешном пословању, већ систематски рад од ујутру до увече. Каже да је често одговорна и на своју штету, што дугорочно даје резултате.

Марина Миловић, директорка и власница предузећа„Маја промет” из Београда чија је окосница рада производња, прерада и промет меда и пчелињих производа. На годишњем нивоу фирма произведе или откупи, па преради, упакује и прода око 600 тона меда, што је чини лидером у овом послу. Стевановићева сматра да треба веровати у себе, бити храбар, истрајан, одважан и успех ће сигурно доћи и каже да је тако и њој упала кашика у мед.

Наташа Милановић, власник компаније „Биосил” из Земуна. Бави се производњом и прерадом органске хране. Њена мајка је освојила златну медаљу у Бриселу за технолошки поступак искоришћавања отпада из прехрамбене индустрије, после чега се родила идеја о оснивању предузећа. Поступак је применила на цвекли и добила напитак са нутритивним вредностима цвекле, али без њеног опорог укуса. Од тада су иновације у производњи органске хране покретачка снага фирме, а усавршавање, доследност и истрајност рецепт за успех.

Сања Кнежевић, власник и руководилац Туристичко-културног центра „Етносело Латковац” у Александровцу. Од прадедовине је направила бизнис. Успела је да у село доведе свет. Латковац је домаћин фестивала класичне и изворне музике, књижевних вечери, позоришних представа, уметничких колонија и гостију широм планете. Радни дан јој почиње шетњом до сеоцета. Њена канцеларија је заселак, радни сто су јој колена, састанке организује на пешачким стазама, а најважнији сарадници су јој мајка, отац и сестра.

Миленија Симић-Миладиновић