Ојужило на северу

ТЕМА ДАНА
Експерти Европске уније јуче су, први пут експлицитно, признали да је глобално загревање атмосфере, са свим, још непредвидивим, последицама незаустављиво и да зима са неуобичајено високим, рекордним температурама није никакав пролазни климатски инцидент. Ако се глобално загревање настави, могу се остварити и катастрофичне прогнозе по којима ће се југ Старог континента претворити у пустињу уз десетине хиљада људских жртава.
И у српској "стакленој башти" последице би биле – суше. Смањење количине падавина, и снега и кише, најпре би погодило области на југозападу. Тако Владан Дуцић, професор Географског факултета у Београду, процењује да би већ у наредне три године могло доћи до ширења полусушних области које би биле омеђене линијом Неготин, Мајданпек,  Крагујевац, Прокупље, Јошаничка Бања, Тутин, Прешево.
Пролеће усред зиме, када од јовањских мразева нема ни назнака, лоше утиче и на расположење људи, а они с "тањим живцима" су најугроженији. Већина, како кажу лекари, осећа замор, а нису ретке ни главобоље. Ипак, ако је за утеху, за сада нема грипа нити најаве озбиљнијих епидемија.

Овакво време, по процени стручњака, још не угрожава воће, мада – ако потраје – избиће први пупољци. А ако после тога наступи нагло захлађење, штете ће бити неизбежне.  

Пролеће у јануару са којим се (не)очекивано суочила Европа, са расцветалим трешњама и на њеном северу (Бон, Хамбург), постаје ударна медијска тема, али и све уочљивија забринутост пословично хладнокрвних експерата.

Најновији рапорт Европске уније, обелодањен у среду, 10. јануара, о климатским променама, веома је драматично интониран.

Сада и експерти, наиме, први пут тако експлицитно, признају да је загревање атмосфере, са свим, још непредвидивим последицама, незауставиво и да минула година са неуобичајено високим, рекордним температурама, није никакав климатски "инцидент".

У студији која је прављена по налогу Европске комисије, пророчки се рачуна са драстичним, у неким случајевима чак катастрофалним, последицама готово неизбежних климатских промена и "сеобом" топлог југа на хладни север.

Ако би се наставило глобално загревање до 2071, према овој студији, у просеку за 2,2 или три Целзијусова степена, у односу на "реперску" 1990, југ континента би се претворио у пустињу, с врелинама које би донеле на десетине хиљада људских жртава. Спомиње се чак прецизна цифра: 86.000.

Ово катастрофично предсказање ојачано је резултатима одвојене студије коју су сачинили стручњаци универзитета у Атини, обелодањени дан раније (уторак) који рачунају са десетоструким повећањем броја врелих дана у Грчкој између 2070. и 2100.

У ширем подручју Атине у том раздобљу би могло да буде двеста дана у години са просечним температурама изнад 37 степени. Поређења ради: у раздобљу између 1970. и 2000. овде је било само 197 дана са несносним врелинама.

У студији Европске комисије се барата са разним сценаријима и неминовним последицама таквог развоја догађаја, који би требало да прену одговорне политичаре света и зауставе срљање у - пакао. Неспорно је, наиме, људска кривица за усијавање атмосфере, са фаталним ефектом "стаклене баште" као и то да су разне светске конференције и конвенције о радикалној редукцији штетних гасова (индустрија, аутомобили) показале, до сада, прилично танке резултате: фамозном споразуму из Кјота упорно су се опирали управо највећи загађивачи, као што су, на пример, и пре свега, Сједињене Америчке Државе.

Први охрабрујући знак, као последица најновијег драматичног климатског рапорта: немачка канцеларка Ангела Меркел је, на састанку који је одржала са двадесет и седам комесара Европске уније, саопштила да ће главна преокупација немачке полугодишње "управе" европском фамилијом управо бити заштита климе и "ефицијентна енергетска политика". Највила је, уз то, покретање преговора о тој теми на глобалном нивоу, у оквиру групе индустријски најразвијенијих земаља света (Г-8).

У суморним предсказањима експерата Европске уније, са најтежим економским последицама климатских промена суочиле би се земље европског југа и Средоземља. Подручје које привлачи најмоћнију туристичку плиму света, са преко сто милиона северњака жедних и жељних сунца, нашло би се наједном на спруду. Туристичка река би се окренула ка северу.

Северњаци већ осећају топли дах југа, али не трљају руке због тога. Научници са наглашеном озбиљношћу и потпуном неизвесношћу прате оно што се дешава са вегетацијом ових дана, на пример у Немачкој (нико још, после толиких дана високих температура, без снега и мразева, не може са сигурношћу да предвиди шта ће бити на крају са усевима) и у водама Северног мора, а са нескривеном забринутошћу оно што се догађа у арктичким просторима вечитог леда.

Медији на западу преносе алармантне информације научних експедиција о "канибализму белих медведа": нагла отопљавања спречавају их у походу на фоке и глад чини своје...