Јабука раздора у демократском блоку

Кандидатура Божидара Ђелића, бившег министра финансија за премијера у влади коју би (ако освоји изборе) правила Демократска странка, оцењују аналитичари, преурањена је. Истицање Ђелића у први план кампање ДС-у можда неће битније утицати на рејтинг те странке, ни позитивно ни негативно, али би могло да смањи коалициони потенцијал демократа који су само дан после обнародовања кандидатуре заоштрили односе са ДСС-ом и Г17 плус. Лични сукоб с доскорашњим министром финансија Млађаном Динкићем, Ђелића и владу коју би он водио чини неприхватљивом за Г17 плус, што је пре два дана децидирано изјавио лидер ове странке.
Динкић је, наиме, рекао да поштује Ђелићево знање, али га је оптужио за сплеткарење и кварење међуљудских односа у ДОС-овој влади. Из Г17 плус су већ и пре објављивања кандидатуре критиковали неке Ђелићеве раније потезе и изјаве, попут оне да је реалан курс евра 110 динара и оптуживали га да је оставио дефицит у буџету.

Ђелић се, како се незванично може чути у ДС-у, по препоруци страначких колега уздржао да овог пута оштрије одговори на бачену рукавицу. Задовољио се повременим исказивањем нетрпељивости према бившем пријатељу, али је набрајајући странке с којима његова влада неће сарађивати после избора (радикали и социјалисти), ипак изоставио Динкића и његову партију.

Наиме, извори нашег листа тврде да у ДС-у нису најсрећнији због предизборног препуцавања Динкића и Ђелића и обнове њиховог сукоба, за који би желели да се мање потенцира. А то, тврде упућени, довољно говори да предизборни ставови и тврдње могу да буду све, само не и непроменљиви.

– Све што се каже пре избора нема превише значаја – сматра и Милан Николић из Центра за проучавање алтернатива.

– То што је Ђелић сада кандидат за премијера не значи да он мора да буде премијер ако ДС победи, као ни то што Динкић сада каже да неће с Ђелићем делити власт не значи да неће бити тако ако му то понуде, а такође и не значи да ДС мора да да премијера ако освоји највише гласова на изборима. Тренутно је једино сигурно да ће Тадић остати председник – оцењује Николић.

Ђелићева кандидатура, процењује наш саговорник, може бити нека врста поруке ДСС-у о томе с којим партијама ће Деемократска странка, уз Г17 плус, како очекује Николић, највероватније после избора ући у коалицију. 

И у ДСС-у има оних, како незванично сазнаје "Политика", који су склони да Ђелићеву кандидатуру тумаче као Тадићеву понуду Коштуници да после избора задржи премијерску фотељу.

– Све зависи од разлике у гласовима – каже Николић и објашњава. – Ако ДС на изборима освоји нешто мало више гласова од ДСС-а, онда не би требало да чуди ако ДС понуди Коштуници премијерско место. Ако разлика буде већа, онда ће сигурно задржати то место за себе

Ни оштра критика портпарола ДСС-а Андрије Младеновића, који је Ђелића јуче назвао "Карићевим благајником", а ДС оптужио да грађанима нуди "Карићевог човека за премијера", те да је он "пријатељ човека с потернице", позивајући га, при томе, да повуче кандидатуру, према оцени Николића, не искључује њихову постизборну сарадњу.

ДС је, сматра он, морао да рачуна на то да ће кандидатуру Ђелића "пратити" и подсећање њихових конкурената на чињеницу да је он као министар финансија, како је рекао Младеновић, "Карићу вратио 40 милиона евра пара грађана Србије", односно новац од екстрапрофита. То је, једноставно, највећи Ђелићев грех из прошлости који тешко да ће остати неискоришћен у кампањи, коју су, после критике ДСС-а, Тадићеве демократе назвале и "неочекивано прљавом".

У реакцији демократа на "прозивку" странке између осталог се осуђује нота "личног" у свему изреченом  и подсећа на то да су "главни коалициони партнери ДСС-а,  Велимир Илић и Драган Марковић Палма били у блиским односима с Карићем, а да је Илић потписао новембра 2004. године коалициони споразум са ПСС о међусобној политичкој подршци и заједничком политичком деловању", па и да је "Војислав Коштуница у време док је био председник СРЈ водио Карића на путовања као једног од својих омиљених привредних саветника".

У саопштењу ДС тврди да је Ђелић враћајући новац Карићу само "спровео одлуке о повраћају екстрапрофита на основу судских одлука, а не самоиницијативно".

Међутим, радикали тврде да Ђелић није морао да изврши ту судску одлуку, јер, како каже генерални секретар те странке Александар Вучић, она није била правоснажна. "Није правоснажна, јер су постојале могућности редовних, а не само ванредних правних лекова. Чак да је постојала могућност ванредних правних лекова, то се не чини и не ради. Постојала је могућност редовних правних лекова", рекао je Вучић.

Аргументација којом ДС брани Ђелићеву одлуку има још једну Ахилову пету. Наиме, демократе се сада противе томе да Коштуничина влада пред изборе доноси било какве важне одлуке, укључујући и слање наших амбасадора у земље које су им већ дале агремане (упркос чињеници да се у дипломатским круговима сматра скандалом ако се амбасадор који има агреман не појави три месеца у тој земљи), док им важна одлука, каква је била она Ђелићева, неколико дана пред изборе 2003. године, није проблематична.

Ипак, прве замерке на рачун Ђелића стигле су из Г17 плус 

Једину подршку, истина условљену, Ђелић је јуче добио од ЛДП-а и Чедомира Јовановића који је у страначком саопштењу истакао да "Божидар Ђелић може да рачуна на 110 посто наше подршке уколико његови политички циљеви и начин њихове реализације буде у складу са нашим политичким принципима". Јовановић је нагласио да верује у могућност партнерства са ДС-ом, али ди одао да "уколико политика кандидата за премијера буде иста као политика Бориса Тадића, онда ће подршку добити од Војислава Коштунице, јер је та политика део система вредности његове владе".