Шетњом против главобоље

ТЕМА ДАНА
Све смо ближе Јовањдану, а од јовањских мразева ни трага. Напротив, имамо пролеће усред зиме, а баш њега многи окривљују за лоше расположење, умор или здравствене тегобе. Истина је да у јануару нико није очекивао овако сунчано време и температуре које се већ трећи дан у подневним сатима пењу и изнад 15 степени Целзијуса, али лекари тврде да главни кривац за тегобе нису временске прилике, мада оне могу да погоршају основну болест.
Др Светлана Марковић-Клипа, из београдског Завода за хитну медицинску помоћ, каже за "Политику" да се време као фактор који утиче на здравље не може генерализовати. Постоји низ других фактора који утичу на изразите и озбиљне тегобе са здрављем, али нико не може да порекне да сунце у доба када му време није може начинити људе нервозним, проузроковати главобоље или пробудити инфекције дисајних путева које најтеже подносе хронични болесници са опструктивним болестима плућа.

Докторка Марковић-Клипа такође примећује да током јучерашњег више пролећног него зимског дана није било више изласка екипа Хитне помоћи на терен. Дежурне екипе су имале највише посла са сталним "клијентима" – кардиоваскуларним пацијентима, повређенима у саобраћајним и другим незгодама, као и хроничним плућним болесницима. Уместо одласка лекару у дом здравља, утисак је, лакше је окренути број 94 и питати шта да се ради у случају високих температура и вирусних инфекција, које су после новогодишњих празника учестали... Много је шмрцавих, кијавичавих, прехлађених.

Промене времена нарочито сметају психијатријским болесницима, али и људима који себе сматрају здравим, али су исцрпљени, осећају несвестицу, главобољу, мучнину... Ови знаци замора, када се удруже са неповољним временским приликама, могу веома да утичу на здравље и расположење. Лекари, међутим, подсећају да не постоји "универзално" или идеално време које би свима годило или свима сметало.

Професор др Мирослав С. Ковачевић, начелник одељења неурологије у Клиничком центру Србије, објашњава да се организам човека много лакше прилагођава хладноћи него топлоти. Бројни су механизми који омогућавају да се лакше прилагодимо хладном времену него изненадном отопљењу када губимо течност, знојимо се и – ето нервозе, несвестице, главобоље...

Др Ковачевић каже да дубоке структуре мозга, одговорне за афективна стања, прве губе течност, па човек постаје нерасположен, напет, реагује и на ситницу, "експлодира"...

– Код преосетљивих људи окидач за непримерену реакцију јесте на много нижем степену него код особа које су у стању да пре сваке реакције "изброје до десет". Главобоље су врло непријатне ових топлих дана. Најчешћи вид главобоље представљају оне изазване спазмом, грчом мишића вратне кичме. Кичма, нарочито вратни део је прави одраз наше старости, а не наша крштеница. Зато ових дана многи млади људи и особе средњег доба имају бројне неуролошке тегобе. Главобоље у потиљку и горњем делу врата и вртоглавице много су чешће приликом наглих временских промена, па онда за све тегобе окривљујемо време – каже наш саговорник.

Уместо да се стално жалимо на време, докторка из Хитне помоћи саветује да кренемо у шетњу.

– Без обзира на то какво је време, треба издвојити барем 45 минута за лагану шетњу која нам чува срце. Студије су показале да се тада троши вишак триглицерида и холестерола, да се на природан начин регулише метаболизам. За децу је најважнији боравак напољу и за њих је ово лепо време, као што је то и за све здраве и младе – каже др Марковић-Клипа, уз подсећање да ових дана ваља обавезно појачати витаминску исхрану и подићи имунитет.