Србија у стакленој башти

ТЕМА ДАНА
Последице глобалног загревања атмосфере са ефектом стаклене баште могу у Србији да доведу до интензивних временских климатских екстрема. У наредном периоду се очекује даље смањење броја дана са снегом и снежним покривачем, затим смањење падавина у топлој половини године, праћено смањењем влажности земљишта и расположивости водних ресурса. Због неповољних ефеката на производњу хране и енергије, водоснабдевање и биолошку разноврсност и здравље људи, регион југоисточне Европе, у који се сврстава и Србија, спада у изузетно осетљиве на климатске промене.

Јасминка Смаилагић, руководилац групе за климатологију у Републичком хидрометеоролошком заводу Србије, указује – на основу климатолошких анализа нашег подручја, које укључују и климатске индикаторе прописане од Светске метеоролошке организације – да су све учесталији екстреми температура ваздуха – на месечном, сезонском и годишњем нивоу.

Наиме, постоји тренд раста броја тропских дана (с максималном дневном температуром изнад 30 степени Целзијуса, а топлотни таласи су учесталији и дужи). Топлотним таласом се назива појава када је – више од пет дана у континуитету – максимална дневна температура ваздуха за пет и више степени Целзијуса изнад просечне вредности за тај дан.

Поједини аутори, објашњава професор Географског факултета Владан Дуцић, предвиђају да у наредне три године, до 2010, може доћи до ширења полусушних области према југозападу Србије. Можда се појаве две нове полусушне области и то једна у источној, а друга у јужној Србији. До 2020. године полусушне области би се шириле даље истим смером као и у претходној деценији, тако да би у источном и југоисточном делу земље велики простори попримили одлике полусушних области. Та област би била омеђена линијом Неготин, Мајданпек, Крагујевац, Прокупље, Јошаничка Бања, Тутин, Прешево.

Стручњаци процењују да се у наредне три деценије може очекивати даљи раст средњих годишњих температура ваздуха у нашој земљи и то за 0,1 степен Целзијуса по деценији, што се подудара с проценама на основу модела глобалне циркулације атмосфере. У појединим областима се могу очекивати разлике у брзини раста и тренду средње годишње температуре – од плус 0,3 степена Целзијуса по деценији на северу земље, до минус 0,2 степена по деценији на простору југоисточне Србије. Што се тиче количине падавина, очекује се даље смањење које ће до 2020. године износити око 40 одсто у Неготинској крајини, 30 одсто у источном, југоисточном и јужном делу Србије, а у Војводини, Шумадији и Поморављу од 20 до 30 одсто.

Смаилагић као индикатор промене климе на нашем подручју наводи да су последњих година све учесталији екстреми и температуре и падавина.

"Ови екстреми се јављају и у току месеца, и у току сезоне, и у току године, али се у класичној климатолошкој анализи они не исказују, пошто и у позитивном и у негативном смислу одступају отприлике за исти проценат, те свака анализа на нивоу месеца, сезоне или године даје на крају вредности у оквирима нормалних", каже она. Прецизније анализе показују да је у оквиру тог нормалног периода било потпериода са екстремним вредностима. Пример су прошлогодишњи април и мај који у просеку за Србију нису много одскакали од нормале, али ако се на поплављеном подручју кумулативно посматрају последње две декаде априла и прве две декаде маја добија се слика екстремно високих падавина за овај временски интервал.

Нада Ковачевић

-----------------------------------------------------------

Најтоплија 2000.

На годишњем нивоу, најтоплија година на подручју Србије је била 2000, а најтоплије лето 2003, али то се не поклапа с најтоплијом годином и летом на глобалном нивоу. Година са највећом количином падавина у Србији била је 1999, а следећа 2000. била је година са екстремно малим количинама падавина.

-----------------------------------------------------------

Најхладнији 26. јануар прошле године

Откако се у Србији прати температура, најтоплији дан био је 22. јул 1939. у Краљеву - 44,3 степена Целзијуса, а најхладнији 26. јануар 2006. у Карајукића Бунарима где је измерено минус 39 степени Целзијуса.

Просечне температуре у свим већим градовима у Србији показују тренд раста, али је ту тешко раздвојити шта је последица глобалног отопљења, а шта индустријализације.

На примеру Београда треба узети у обзир и чињеницу да се Метеоролошка опсерваторија у Карађорђевом парку, подигнута 1887. године, тада налазила на периферији града, у кукурузишту, а сада је у самом центру, окружена асфалтом и бетоном.

-----------------------------------------------------------

Воће у опасности

Натпросечне температуре за ово годишње доба, уколико се наставе још 10 дана, могле би да доведу род воћа у опасност. Ипак, према речима Милана Пространа, секретара Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије, за сада таква опасност не постоји.

- Воће је још у фази мировања, али би још недељу до десет дана топлоте могло да изазове буђење воћа и кретање воћних сокова и подстакне развој пупољака, што би било опасно будући да је најављено да ће фебруар и март бити хладнији. Уколико ови процеси крену, а након тога дође до захлађења и мразева, свакако би било оштећења - рекао је Простран.

Он је изразио наду да ће ускоро доћи хладнији дани, који би требало да спрече процесе даљег развоја воћа, што подразумева дневне температуре ниже од пет степени.

Простран је указао да су тренутни топлотни услови повољни за остале културе, пре свега за касно засејану пшеницу, али и за озиме усеве уопште - пшеницу, јечам и крмно биље.