Обнова насушна потреба

Декоративно осветљење зграде Етнографског музеја биће постављено најраније за месец дана, чиме ће велелепна, раскошна спољашност здања које је још пре 23 године проглашено непокретним културним добром још више бити истакнута. Међутим, оно што се већ неколико година иза зидина овог здања крије требало би да подсети надлежне из Министарства културе и челнике из Скупштине града да су, осим осветљења једног од првих балканских музеја, неопходна и скорија улагања у обнову фасаде, крова и кишне канализације.

– Обрадовала нас је чињеница да ће музеј, који броји више од 50.000 етнографских културних добара не рачунајући књиге, фотографије и остало, споља ускоро да засија у пуном сјају. Ипак, пре две године у Скупштини града потврђено нам је да ће и фасада бити уређена. Иако смо у међувремену сазнали да ће бити постављено ново декоративно осветљење, ни дан-данас нисмо добили вест од томе да ли ће и када почети најављени радови на уређењу фасаде – истиче Мирослав Тасић, секретар Етнографског музеја. Подсетимо, пројектом је предвиђена и обнова фасаде, која би према недавним најавама надлежних требало да почне пре постављања осветљења, заједно са уређењем дотрајале кровне конструкције и кишне канализације.

Последње угалање у комплетну санацију зграде за музејске потребе спроведено је у дело 1984. године када су одвојена четири милиона долара.

Кров који прокишњава, попадале гранитне плоче и повремена плављења подрумских просторија знакови су који даноноћно, нажалост, опомињу да је обнова здања, ипак, насушна потреба.

– То потврђују дотрајали дрвени прозори, врата, спољни отвори и излози који су постављени још тридесетих година прошлог века. Збирке, а међу њима можда највише текстилни материјали, угрожене су од разних загађивача, смога и микроорганизама који агресивно делују на музејске предмете, неприметно их оштећујући. Да би све било како треба, потребно је и да буду уграђене микроклиматске јединице које би обезбедиле ваљаније услове за очување предмета по депоима – наводи секретар ове музејске куће. 

У више наврата музејски радници су прослеђивали бројна писма, молбе и предлоге на адресе челника из надлежног министарства да гранитне плоче, којима је зграда седам метара у висину обложена, падају на оближње тротоаре. Нико још није реаговао, а сваки одломљени део камених плоча увек је враћан на место са којег је пао, истичу у Музеју. Будући да је фасада урађена пре 72 године, време је да буде освежена.

– Ништа боља ситуација није ни са кровом. Лимена конструкција није сјајно решење за музеј, али је свакако боља од равне плоче. Више пута се дешавало да је таваница прокишњавала, иако је редовно "крпимо". Кровне греде морају да буду замењене. Премда се и те како трудимо да сами одржавамо објекат, на Министарству за културу остаје да уложи инвестиције у обнову здања – напомиње Тасић.

Кишна канализација која с времена на време продире до подрумских просторија, у којима се складиште кабасти музејски предмети, такође уме да буду велика претња. Олуци нису спољни, већ пролазе кроз зид, непосредно се уливајући испод асфалта у улични канализацију.

На неколико места у згради се догађа да, истичу у музеју, вода процури, па запослени помоћу "штапа и канапа" спречавају продор влаге до експоната непроцењиве вредности.

--------------------------------------------------------------------------

Светло за лепши изглед

Ових дана отворене су тендерске понуде за извођаче радова на постављању декоративног осветљења, сазнајемо у градској Управи за енергетику, а Секретаријат за комунално-стамбене послове уложиће 3.500.000 динара за набавку и инсталисање опреме за осветљавање овог музејског здања. На основу пројектног решења, спољно осветљење фасаде музеја пратиће архитектонску форму објекта, истичући две бочне куле фасаде, средишња фасадна платна, завршну кровну терасу, као и главни улаз са стубовима. Предвиђено је монтирање рефлектора на згради са комбинацијом такозване топле и хладне беле светлости. Зграда Етнографског музеја је изграђена 1934. године по пројекту архитекте Александра Ђорђевића, а пре 23 године проглашена је спомеником културе.