Кина плаши Америку

Да ли је америчка војска и даље најбоља у свету? Можда, али требају јој хитно значајне поправке. Два рата која је истовремено водила у последњих девет година, после изласка из Ирака са катастрофалним последицама, уз најаву изласка из Авганистана, исцрпла су војнике и опрему у мери за коју нема преседана.

Погоршање је толико алармантно да је председник Барак Обама морао да ревидира досадашњу америчку стратегију вођења два рата истовремено. Заправо, то није речено директно, постојећа стратегија је тихо напуштена као непрактична и прескупа, па је Обама само објавио да су будући изазови за САД, пре свега, у домену сајбер-ратовања и у подручју Пацифика, као и наставак борбе против тероризма.

Од некадашње војне стратегије и доктрине вођења два симултана регионална рата, па онда истовременог вођења једног „великог” и једног „малог” рата, а све у време „хладног” рата, стигли смо до „окретања новим изазовима”. Јер, проблем је толеранција америчке јавности према непобедама, патриотизам увек наилази на зид кад год је висока стопа смртности у рату, а, са друге стране, оружане снаге САД данас су на рубу издржљивости.

Честа ангажовања извршила су огроман притисак на америчке трупе, што је угрозило и добровољни режим војне службе. Око 1,8 милиона америчких војника служило је од 2001. до сада у Авганистану и Ираку, многи од њих распоређивани су на ратиште три или четири пута. Борбене туре од 15 месеци после којих следи само 12 месеци одсуства за боравак код куће, стављају породице под невероватан притисак и чине врло тешким припреме за следећу мисију.

Америчка копнена војска морала је да редукује своје стандарде како би задовољила квоте за регрутацију, па је 2007. само 79 одсто војника имало средњу школу, наспрам 92 одсто у 2003. години. Задржавање најбољих и најискуснијих бораца постало је све теже, није помогло ни укључивање и Националне гарде из разних савезних држава САД.

Копнена војска имала је пре две године само 83 одсто потребних мајора, понудила је бонусе до 35.000 долара како би спречила капетане да оду. Стопа унапређивања млађих официра никада није била већа, а старијим официрима дозвољено је да служе и после датума када је одлазак у пензију обавезан. Око 300.000 мушкараца и жена, припадника оружаних снага САД који су били у мисијама у Ираку и у Авганистану, жалило се на тегобе у вези са посттрауматским стресом, само половина је затражила и медицински третман, делом и због страха да би то могло да им угрози каријеру.

Пентагон троши енормна средства за пројекте супермодерног наоружања, а ти пројекти не само што касне већ су и много скупљи од процењених трошкова. Амерички војни расходи обухватају буџет министарства одбране и део трошкова министарства за енергетику намењених за војне потребе. Ту је и министарство за питање ветерана, које обезбеђује медицинску негу и федералне бенефиције ветеранима и лицима која они издржавају и које исплаћује скоро половину војних пензија. Његови укупни расходи повећавају војни буџет САД за још око 50 милијарди долара.

Очито се више тим курсом није могло, па војни буџет САД за следећу годину износи 622 милијарде долара, што је за 27 милијарди мање од онога што је Обама желео и за 43 милијарде долара мање од онога што је Конгрес одобрио Пентагону.

На неки начин САД су се сада вратиле тамо где су и биле пре 11. септембра 2001. године. Када је у питању америчка одбрамбена политика, круг се затворио. Уместо некадашњег Совјетског Савеза сада је Кина најважнији и најопаснији политички и војни изазов за САД. Ту је и Иран као неко ко жели да буде регионални лидер у подручју највећих светских залиха нафте.

Ако земљама Пацифика припада економска будућност света, онда им вероватно припадају и будући ратови. Постоји изрека да се генерали обично припремају за прошли рат, а нови никада не почиње тамо где се прошли завршио. Ни у погледу доктрине ни у погледу технологије.

Са Кином се не може изаћи на крај уз помоћ асиметричног рата, опасност од Кине Американци гледају у чињеници да она на неки начин већ оспорава америчку контролу над делом Пацифика и да поседује не само нуклеарни арсенал, већ и конвенционалне снаге које у водама око Тајвана и западног Пацифика могу да угрозе америчку Седму флоту.

Америчка перцепција кинеске економске претње и потенцијално кинеско прихватање некадашње совјетске војне стратегије, економска криза Запада, па и САД, све је то кумулативно довело до нове америчке војне стратегије.