Барикаде и блокаде

Владе у Београду и Приштини суочавају се са грађанском непослушношћу свог становништва на Косову и Метохији, које је незадовољно политиком коју воде њихови изабрани представници.

Сличности су садржане у противљењу становништва конкретним споразумима о којима се представници њихових влада договарају у Бриселу, као и „националнијом политиком” коју побуњени грађани заступају, а разлике се огледају у снази утицаја и реакцији влада на ту непослушност.

После иницијалног проблема са слањем приштинских цариника на административне прелазе, Срби са севера су барикаде одржали до данашњег дана упркос бројним позивима државних званичника да их уклоне. Данас оне представљају средство притиска да се Косово подели и да север остане ван домашаја приштинских институција.

С друге стране, „Самоопредељење” и националистичка „Црвено-црна алијанса” покушавају да спрече такву намеру Срба са севера на екстремнији начин него што то чини влада у Приштини и да убрзају конституисање албанске државе.

Међу сличностима се убраја и двосмислена улога влада у протестима својих непослушних грађана. Професор међународних односа на ФПН Предраг Симић подсећа да, иако Београд званично не стоји иза барикада, „ипак смо летос гледали шефа преговарачког тима Борислава Стефановића, министра Горана Богдановића и остале функционере како прелазе преко прелаза али иду и кроз шуму. Зато, запад и дан-данас сматра да Београд стоји иза тих барикада”.

А у Приштини је косовски премијер Хашим Тачи, коме је циљ такође да интегрише север Косова, ипак, проценио да му је боље да сам интервенише против насилних демонстрација покрета „Самоопредељење”.

„Како би избегао критике, којима је због првобитне подршке барикадама био изложен Београд, што је био разлог да се 9. децембра одложи одлука о кандидатури Србије, Тачи није чекао да реагује Кфор него је реаговао оштро и сам послао косовску полицију на ’Самоопредељење’, иако њихов лидер Аљбин Курти ради оно што Тачи сања”, каже Симић.

Акција српске жандармерије, која је 8. децембра прошле године, десет дана после позива председника Србије Бориса Тадића да се барикаде уклоне, то учинила у Рудници, на страни административне границе према централној Србији, отвара питање да ли би влада у Београду поступила можда слично као и Тачијева да јој то међународни уговори дозвољавају.

На питање да ли је недоступност севера Косова једини разлог зашто Београд није реаговао на исти начин, Симић одговара да формално јесте „јер то није територија на коју Београд може да пошаље своје полицајце и војнике, иако у крајњој линији Резолуција 1244 предвиђа да би Београд то чак и могао да уради”.

Пошто су оба облика грађанске непослушности усмерена против преговора и споразума који су договорени, поставља се питање како ови протести утичу на дијалог у Бриселу.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић сматра да директног утицаја нема, али да индиректан свакако постоји, и то више на владу у Приштини, него на ову у Београду.

„Много је већи краткорочни утицај ’Самоопредељења’ на владу у Приштини, јер врши притисак да радикализује ставове у преговорима у Бриселу, а суштински се бори за власт. Утицај барикада на српској страни је дугорочнији, јер се нарушавају односи између косовских Срба и владе, а последице ће се осећати у периоду који је пред нама. Барикаде су једино натерале владу да призна да на брзину не може да реши тај проблем, с обзиром на то да не може да користи сва средства која владе у таквим ситуацијама користе”, сматра Ивановић.

Разлике између двају грађанских протеста потичу и од тога што ни позиције двеју влада нису исте. Ивановић објашњава да је Тачијева влада много нестабилнија и да зависи само од неколико гласова. У владајућој коалицији Тачи има четири посланика које контролише фракција коју чине команданти ОВК, а који су на дискретан начин подржали „Самоопредељење” у последњим догађајима.

Симић сматра да је тренутно влада у Приштини у нешто лакшој ситуацији него влада у Београду: „Један од разлога је што је влада у Приштини недавно дошла на власт, а влада у Београду има проблем што најдаље до почетка маја иде на изборе, тако да њихов преговарачки положај није баш сасвим равноправан”.

Како ствари стоје, притисак незадовољних косовских грађана ће бити настављен, пошто су Срби са севера Косова одлучили да половином фебруара одрже референдум о прихватању приштинских институција, а „Самоопредељење” је најавило одржавање новог протеста 22. јануара, који ће, према речима једног од вођа, бити отказан „само уколико косовска влада током ове недеље крене са спровођењем потпуних реципрочних трговинских мера према Србији”.