„Час анатомије” српског народа

Текстови из делова различитих драма писца Александра Поповића (1929–1996), које су адаптирале редитељка Ивана Вујић и драматург Славенка Миловановић били су грађа за представу „Плеј Поповић”. Овај комад премијерно је изведен на Великој сцени Атељеа 212. У овој комедији говори се о озбиљним животним и друштвеним питањима, па је тако прича о судбини једне породице послужила као метафора Србије и њеног народа чији се историјски ток прати. Ту је и историја Београда од бомбардовања 6. априла 1941. године до данас. Чланови породице, свако на свој начин, пролазе кроз све идеологије и историјске вратоломије… Породица је својеврсна метафора Србије, а све заједно је – фреска развојног пута утопије и идеологије.

У монументалној фресци историјског развоја Србије, кроз различите друштвено-политичке системе, Поповић анализира или врши „час анатомије” српског народа. Због тога и провејава увек иста недоумица –шта нам је чинити? Приклањати се личној каријери и различитим партијама, или неговати народ који неће нестати, већ ће остати снажан, не у Европи, већ у животу.

Из тринаест од укупно педесет Поповићевих комада „извучен” је женски лик карактеристичан за овог драмског писца – Зора Шишарка, коју тумачи Ружица Сокић, која овом улогом обележава пола века уметничког рада. У глумачком ансамблу поред ње су Марко Бабић, Даница Ристовски, Иван Томић, Маша Дакић, Никола Ракочевић, Емица Дачић-Брауновић и Коста Бунушевац.

Представа је копродукција Атељеа 212, Културног центра Панчево и Књажевско-српског театра „Јоаким Вујић” из Крагујевца.

Уметнички сарадник на овом комаду био је сада покојни Мухарем Первић. Сценографију потписује Мина Илић. Костимограф је Маја Мирковић.